Tabakovićeva saopštila vesti iz Narodne banke: Rat na Bliskom istoku značajno menja prognoze za Srbiju
Prema guvernerkinim rečima, zbof rasta cena na svetskom tržištu uz efekat niske baze iz septembra prošle godine zbog uredbe kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto, krajem godine bi inflacija mogla da skoči iznad gornje granice cilja.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da Narodna banka Srbije prema novim procenama očekuje da će inflacija tokom ove godine ostati u okviru ciljanog koridora od tri plus-minus 1,5 odsto, dok bi prosečna inflacija u 2026. trebalo da iznosi 3,6 procenata. Istovremeno, centralna banka korigovala je projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa 3,5 na 3,0 odsto.
Na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor NBS usvojio 7. maja, saopšteno je da je nova procena prosečne inflacije za ovu godinu blago povećana u odnosu na prethodnu projekciju od 3,3 odsto.
Tabakovićeva je navela da će se inflacija tokom tekućeg i narednog tromesečja i dalje kretati u granicama cilja, ali da su prognoze privrednog rasta korigovane zbog pojačanih geopolitičkih tenzija izazvanih ratom na Bliskom istoku.
"Istovremeno, zbog uticaja produžene globalne neizvesnosti na investiciono poverenje, još od prošle godine rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa 5,0 na 4,5 odsto", rekla je Tabakovićeva.
Kako je objasnila, rast cena nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, uz efekat niske baze iz septembra prošle godine zbog uredbe kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto, mogao bi krajem ove i početkom naredne godine privremeno da pogura inflaciju iznad gornje granice cilja.
"Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. u proseku vidimo na gornjoj granici cilja", rekla je Tabakovićeva.
Dodala je da NBS očekuje dalje postepeno smirivanje inflatornih pritisaka tokom naredne godine, uz stabilizaciju inflacije u okviru ciljanog raspona do kraja projekcionog perioda.
Prema njenim rečima, poskupljenje energenata za sada nije značajnije uticalo na očekivanja finansijskog sektora i privrede, iako se rast troškova energije već indirektno preliva na cene hrane, industrijskih proizvoda i usluga.
"Viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva po tom osnovu odraziće se i na privredni rast. Zato smo, kao i druge centralne banke, korigovali projekciju inflacije naviše, a ekonomsku aktivnost naniže u odnosu na našu projekciju", rekla je Tabakovićeva.
Guvernerka je ocenila da NBS u uslovima pojačanih globalnih rizika vodi opreznu monetarnu politiku i zajedno sa Vladom uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost zemlje.
Govoreći o investicijama, navela je da je priliv stranih direktnih investicija u prva tri meseca ove godine iznosio 369,3 miliona evra, što je manje od očekivanog zbog globalne neizvesnosti na tržištima.
Dodala je i da aktivnosti povezane sa međunarodnom izložbom Ekspo 2027 neće proizvesti dodatne inflatorne pritiske koji bi značajnije udaljili inflaciju od ciljanog nivoa.
Tabakovićeva je podsetila da je rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju iznosio tri odsto i bio u skladu sa očekivanjima NBS, ali da je projekcija za ostatak godine smanjena zbog pogoršanih međunarodnih okolnosti.
Kako je rekla, domaću ekonomiju u narednom periodu trebalo bi da nose domaća tražnja, investicije i infrastrukturni projekti u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, kao i rast izvoza usluga povezanih sa organizacijom specijalizovane međunarodne izložbe.
Istakla je i da je robni izvoz u prva tri meseca porastao za 7,4 odsto na međugodišnjem nivou, pre svega zahvaljujući prerađivačkoj industriji i sektorima povezanim sa automobilskom industrijom.
Govoreći o spoljnim neravnotežama, Tabakovićeva je rekla da se ove godine očekuje deficit tekućeg računa od oko šest procenata BDP-a, dok bi do 2027. trebalo da bude smanjen na oko četiri odsto zahvaljujući efektima Ekspa i rastu turističkih i poslovnih usluga.
Ona je podsetila da je Srbija krajem aprila uspešno emitovala evroobveznice vredne oko tri milijarde evra, među kojima je i dvanaestogodišnja zelena obveznica namenjena projektima održivog razvoja.
Kada je reč o deviznom tržištu, guvernerka je navela da je NBS tokom prvog tromesečja neto prodala 1,2 milijarde evra kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, dok su devizne rezerve krajem aprila dostigle 28,2 milijarde evra.
"Stabilan finansijski sistem, kontrolisana inflaciona očekivanja i očuvana stabilnost deviznog kursa omogućavaju da se efekti spoljnih poremećaja ublaže i da građani i privreda ne budu izloženi prekomernim tržišnim oscilacijama", rekla je guvernerka.
Tabakovićeva je istakla i da Izvršni odbor NBS od septembra 2024. godine nije menjao referentnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 5,75 procenata, uz napomenu da će monetarna politika ostati oprezna i fleksibilna.
Govoreći o cenama hrane, navela je da su one i dalje niže nego prošle godine, kao i da ukidanje uredbe o ograničenju marži nije izazvalo značajniji rast cena.
"To pokazuje da ograničenje marži nije bilo trajna mera, već privremeno rešenje do donošenja sistemskih zakona kojima će se urediti odnosi između proizvođača, dobavljača i trgovaca", rekla je Tabakovićeva.
Komentarišući globalna ekonomska kretanja, guvernerka je podsetila da Međunarodni monetarni fond sada procenjuje da će svetska inflacija ove godine iznositi 4,4 odsto, uz upozorenje da bi u slučaju dubljeg energetskog šoka mogla premašiti i pet ili šest procenata.
"Očekivanja za rast svetske privrede korigovana su naniže, a posebno nepovoljne projekcije odnose se na zonu evra, našeg najvažnijeg ekonomskog partnera", rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, Evropska centralna banka očekuje prosečnu inflaciju u evrozoni od 2,6 odsto tokom ove godine, što će dodatno uticati na usporavanje ekonomskog rasta na 0,9 procenata.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević ocenio je da nova projekcija inflacije ne predstavlja značajno odstupanje u odnosu na prethodnu.
"Naša prosečna projekcija prosečne inflacije za ovu godinu iznosi 3,6 odsto, u prethodnoj projekciji je bila 3,3 odsto, znači to nije veliko povećanje, prvenstveno što smo u prvom tromesečju ove godine imali niže ostvarenje inflacije u odnosu na ono što smo imali u februarskom izveštaju inflacije", dodao je on.
Jakovljević je naveo i da je inflacija tokom sva tri meseca prvog kvartala bila ispod centralne vrednosti cilja i u proseku iznosila 2,6 odsto, što je manje od ranije očekivanih tri procenta.
Prezentaciji je prisustvovala i Jagoda Lazarević.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u Srbiji povećana je sa 2,8 procenata u martu na 3,3 odsto u aprilu. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu su u odnosu na mart porasle za 0,8 odsto, dok su u odnosu na april prošle godine više za 3,3 procenta.
