АЛАТ ИЛИ ОРУЖЈЕ Да ли вештачка интелигенција може заувек да обрише традиционалне медије? Конференција о будућности медија у ери вештачке интелигенције
Пре само три године расправљало се о томе да ли вештачка интелигенција може да утиче на медије. Тада је моћ АИ деловала апстрактно, али данас се више не поставља такво питање. Сада се питамо, како мења медије?
Друга међународна конференција о улози вештачке интелигенције у медијима АИМедиа2026 одржана је данас у згради Научно-технолошког парка у Новом Саду.
Овогодишња конференција окупила је саговорнике из различитих сфера и тако отворила нове прозоре за схватање огромног утицаја АИ.
Вештачка интелигенције се увукла у сваку пору нашег друштва, да је готово немогуће замислити свакодневницу без писања четботовима. Ипак, она не нуди само простор за класично претраживање.
Моћ АИ јесте и у томе што данас фармацеутска индустрија може да производи нове лекове и тако заувек промени људске животе.
Вештачка интелигенција - Алат или оружје?
Русмир Нефић, извршни директор ЦНБЦ DACH, ЦЕО и један од људи који су развијали велике медијске пројекте широм Европе, заједно са др Xiaoqing Баи професорком на Факултету за комуникације из НР Кине, истакао је да је поверење публике кључна ствар, али и основни постулат новинарства. АИ и различити четботови не гарантују тачност информација, чиме се крши новинарска етика.
- Новинари треба да буду одговорни за креирање садржаја. Уредник мора да одобри финални садржај, самим тим, немогуће је да АИ замени човека - нагласио је Нефић, наводећи да се АИ може користити за преузимање напорних задатака, попут превођења, док креирање финалног пројекта мора да буде у рукама новинара.
Закон о употреби вештачке интелигенције - Како заштитити податке?
Да професије не треба да страхују од увођења иновативних ствари, рекао је и др Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу наглашавајући да "треба да користимо алате који су нам на располагању, јер је њихова сврха да схватимо да многе професије, попут новинарства, представљају креативно стварање".
Јовановић је најавио и Закон о употреби вештачке интелигенције, о коме се већ раније говорило, а план је да у наредним годинама ступи на снагу. Истакао је да су многе институције укључене у тај процес.
- Треба да водимо рачуна о заштити података, осим тога битно је да сваки садржај који је креиран уз коришћење алата АИ буде обележен. Ипак, не треба да Србију пререгулишемо, јер бисмо створили контраефекат. Неопходно је да кренемо са неким законом који неће бити стриктан. Неке медијске куће имају портале који су у потпуности АИ генерисани, али уколико их публика не прихвати, узалудно је - рекао је директор.
Саопштено је да би Нови Сад у наредном периоду могао да добије државни ДАТА центар, као и да би одлука о припреми документације за реализацију пројекта ускоро могла да буде донета.
"Информација се може убрзати, али се одговорност не може поништити"
У уводном обраћању председника Скупштине Аутономне покрајине Војводине, др Балинта Јухаса, апострофирано је да никада није било лакше креирати садржај, али никада није било важније разликовати истину од лажних информација и да ће кључну улогу одиграти човек на коме је велика одговорност.
- Технологија може убрзати информацију, али не може заменити одговорност. Може генерисати текст, али не може имати савест. Управо зато ће, у време вештачке интелигенције људска одговорност постати важнија него икада - рекао је Јухас
Укључивање институција у дигитализацију и технолошки развој биће од великог значаја јер, како каже, "улога институција неће бити да зауставе технолошки развој, јер је то немогуће".
- Једини задатак биће стварање технологије која ће служити човеку, друштву и истини. Без поверења, нема ни озбиљних медија - закључио је.
О томе колико је Србија последњих година направила велики искорак у развоју инфраструктуре за вештачку интелигенцију, од суперкомпјутера и националне АИ платформе до развоја сопственог језичког модела који треба да сачува српски језик говорили су Богдан Стешевић из Канцеларије за ИТ и еУправу, др Бранислав Кисачанин из Института за вештачку интелигенцију и декан ФТН проф. др Борис Думнић.
На питање да ли студенти злоупотребљавају четботове, декан наводи да их, са сигурношћу користе на прави начин, и да чак од њих тражи обуке за себе, објашњавајући колико је АИ присутан и у образовном систему.
- Образовање мора да иде у корак развијеним технологијама да би процес учења био што квалитетнији - наводи Думнић.
"Кључ у формирању нових стручњака"
Xiaoqing Баи професорица на Факултету за комуникације из НР Кине посебно је истакла да је образовање у овом тренутку најважније да би се креирали нови стручњаци. Она је на практичном примеру објаснила како Кина, једна од водећих земаља у развијању технолгоије, на позитиван начин користи АИ.
Оно што Кинези раде јесте да, од вести која је написана, АИ прави видео, чиме она на неки начин учествује у креирању садржаја. Такође истиче да АИ није донео само повећање продуктивности, него је дао и неку врсту креативности.