У овом сектору ће 200 000 људи остати без посла? Црне прогнозе, пљуштаће откази

Наравно, не треба се радовати туђој несрећи, па ипак, процене гласе да ће до 2030. године, око 200.000 радника само у европским банкама добити отказе. Разлози су вишеструки и, да се разумемо, нису од јуче.

И није само вештачка интелигенција крива за то, мада ће им значајно убрзати могућност да остану без радног места.

Жестока конкуренција

Чињеница је да је то процес који траје већ неко време. А све је, као што знамо, почело доласком банкарских апликација за мобилне телефоне. Дигитализација је знајачно променила навике клијената, и нешто што је раније обављала армија запослених, сада бива завршено за неколико секунди. Од слања новца, до плаћања рачуна.

Није то хир моћних менаџера банака. Једноставно, банке су под притиском нижих маржи, жестоке конкуренције, у виду технолошких гиганата, који им прете да ће постати сувишне. Све што може да се аутоматизује, биће аутоматизовано.

Банке се сада, више него икад, боре за преживљавање. А најугроженији су шалтерски радници, и већ их има много мање него раније. Ипак, нису једини. Под таласом муњевитог дигиталног развоја, биће потопљена и радна места из такозваног "бек офиса".

То су запослени у банкама који раде обраду докумената, већину административних послова, анализу ризика... све то већ сада раде алгоритми, та чудовишта која могу да обраде на стотине хиљада докумената у секунди. Људима је за то потребно много, много више времена.

И брдо папира, успут. А истовремено, физичке филијале губе смисао. Чему, када отварање рачуна иде преко интернета. У многим земљама Европе број пословница се преполовио у последњих десетак година.

Ипак, важно је разбити мит: није, мада тако звучи, најава апокалипсе на тржишту рада. Банке, тако бар гласе процене, неће „масовно отпуштати“ без остатка. Паралелно настају нова радна места. У аналитици података, сајбер безбедности, дизајну дигиталних производа, развоју и надзору АИ система, управљању ризицима нове генерације.

Проблем је, међутим, што та радна места не траже исту врсту знања као традиционална банкарска занимања. Зато је кључна реч преквалификација. Банке које на време почну да обучавају сопствене запослене, уместо да се ослоне на талас отказа, добиће двоструку предност: смањиће социјалне тензије и задржаће драгоцено искуство људи који познају банкарско окружење.

Државе и регулаторни органи, с друге стране, мораће да размишљају о програмима подршке, јер ће прелазни период неминовно створити „празнину“ на тржишту рада.Да не заборавимо, ризик постоји у још једном сегменту - поверењу. Банке су институције које живе од репутације.

Ако клијент у кључном тренутку нема с ким да разговара, ако осећа да је препуштен алгоритмима, поверење трпи. Зато ће паметне банке тражити равнотежу – аутоматизовати рутину, али чувати људски контакт тамо где је пожељно и неопходно.

Нови колега, не треба му годишњи одморНема друге. Број запослених у европском банкарству ће се смањивати, можда и приближити бројци од 200.000 до краја деценије. Они који се прилагоде, кроз учење нових вештина и разумевање технологије, наћи ће своје место у систему.

Нажалост, многи неће успети. Сведочимо, дакле, јединственом тренутку у историји. Армија "белих крагни", канцеларијских радника, мораће да смисли како да се снађе. Не радујмо се туђој несрећи. Уосталом, банке ће свакако наћи начина да преживе.

За њих се не бринемо. То нам свима следује - преживеће банкарски и други послови који ће бити уско повезани са новим, амбициозних колегом у канцеларији.

Он нема лице, веома је интелигентан и способан. А не тражи ни годишњи одмор, ни паузу за топли оброк.

Извор: Каматица