Уговор о раду: Ево зашто је важно да сачувате сву документацију
Иако закон јасно прописује обавезе послодаваца, све чешће се поставља питање – како се борити када плата закасни или уопште не стигне?
Адвокат Милена Стаменковић објашњава да су неисплаћене плате један од најчешћих разлога због којих радници посежу за правним средствима.
Поред очигледног финансијског проблема, кашњење плате изазива губитак поверења, нарушава односе у радној средини, а неретко доводи и до тужби против послодаваца.
Запослени има право на зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Такође су прописани основни елементи зараде, док се општим актом, односно уговором о раду ближе уређују елементи на основу којих се одређује висина зараде запосленог.
- Уговор о раду, поред осталог, садржи и новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду, елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог, рокове за исплату… - објашњава Милена Стаменковић.
Закон предвиђа право на зараду и у случајевима када запослени не ради, под условом да је одсуство оправдано. То укључује празнике, годишњи одмор, плаћено одсуство, војну вежбу или позив државног органа. Висина накнаде тада се рачуна на основу просечне зараде у последњих годину дана.
Када плата касни – шта радник може да предузме?
У случају да послодавац касни са исплатом зараде, запослени имају законом гарантована права. Иако је најделотворније средство за заштиту тужба ради исплате дуга на име неисплаћене или мање исплаћене зараде, савет је запосленима да се пре утужења обрате писаним путем послодавцу са захтевом за обавештење о разлозима кашњења исплате и роком у коме ће зарада бити исплаћена.
- Ако се послодавац оглуши о овај захтев запослени има право на судску заштиту ради исплате припадајуће зараде са законском затезном каматом. Поступак ради исплате припадајуће зараде, накнаде или разлике до износа припадајуће зараде и накнаде подразумева обавезу тужиоца да докаже износе тражене тужбом, што се неретко и пре утужења чини налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке - наводи Стаменковић.
Она истиче да је на туженом послодавцу да докаже да је исплата зараде извршена. Ако то не учини суд пресудом усваја тужбени захтев тужиоца и обавезује послодавца да поред главног дуга запосленом исплати и законску затезну камату, као и да на име припадајућих износа запосленом уплати порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање.
Можда звучи изненађујуће, али чак и они који немају формални уговор о раду, а ипак свакодневно раде као запослени, имају право на накнаду. Ако постоји доказ да је неко радио код послодавца у условима који имају сва обележја радног односа – тај радник има право на зараду, доприносе и трошкове превоза.
- Рад у сивој зони не сме бити препрека за остваривање основних права - наглашава Стаменковић.
Поред самог трансфера новца, послодавац мора да запосленом достави обрачун зараде – најкасније до краја месеца за претходни. Чак и ако плата није исплаћена обрачун мора бити уручен, са јасним објашњењем разлога. Ако се исплата обави, могуће је доставити и електронски обрачун. Садржај овог документа је прописан правилником и мора да садржи све елементе зараде – од основне плате до додатака и доприноса.
Адвокат саветује запослене да обавезно чувају документацију као што су уговори, платне листе, анекси, решења…
- То све може бити доказ у евентуалном спору. Рок за потраживање плата је три године од дана када је обавеза настала, тако да не би требало одуговлачити са одлуком о покретању поступка. Такође, препорука је да се запослени обрати стручном лицу за савет - закључује адвокат Милена Стаменковић.
Извор: biznis.rs