Ремонт барске пруге: Велики радови олакшаће путовање хиљадама туриста из Београда

Од њеног пуштања у рад прошло је готово пола века, а због лошег стања инфраструктуре, дотрајалих објеката и ограничења брзине, све израженија је потреба за њеном свеобухватном модернизацијом. 

Реконструкција се одвија у више фаза и на више сектора – како у Србији, тако и у Црној Гори – уз значајну подршку Европске уније, међународних финансијских институција, као и партнера из Русије и Немачке.

У Црној Гори, почетак радова на деоници од Бара до Голубоваца планиран је за 2025. годину. Претходно је потребно завршити интерне процедуре са донаторима и банкама, потписати уговоре о финансирању и расписати тендере за извођаче. 

За тај сегмент пруге Црној Гори је обезбеђено 224 милиона евра, од чега половину представљају бесповратна средства Европске комисије, док је остатак обезбеђен кроз кредите Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). 

Како наводе из Железничке инфраструктуре Црне Горе (ЖИЦГ), реч је о највећем појединачном гранту који је држава икада добила од Европске уније.

Пројекат подразумева реконструкцију близу 40 километара отворене пруге, 17 километара станичних колосека и додатних шест километара ранжирних колосека. 

Осим обнове горњег и доњег строја пруге, планирана је и замена сигнално-сигурносних уређаја, електровучних постројења, контактне мреже, као и санација стратешки важног тунела Созина и клизишта Ратац. 

Како истичу у ЖИЦГ, циљ пројекта је унапређење безбедности, повећање брзине, развој интермодалног транспорта и укључивање барске пруге у регионалну мрежу ЕУ.

На српској страни, реконструкција пруге је већ започела и реализује се кроз више фаза. Прва деоница, од Ресника до Ваљева, дужине 77,6 километара, обновљена је 2017. године, уз финансијску помоћ Руске Федерације у вредности од 79,9 милиона долара. 

Извођач радова била је компанија РЖД Интернатионал, а реконструкцијом је омогућено повећање брзине возова на тој деоници до 100 километара на сат. Тренутно је у припреми реконструкција наредне, знатно дуже и инфраструктурно захтевније деонице Ваљево–Врбница, дужине 210 километара.

За ову фазу реконстукције Србија је ангажовала пројектанте из компаније Deutsche Бахн Енгинееринг & Цонсултинг, док је наручилац поново руски РЖД Интернатионал, а носилац пројекта домаћа компанија Инфраструктура железнице Србије. 

Деоница Ваљево–Врбница обухвата низ изузетно сложених објеката – 139 тунела, 121 мост и 642 пропуста – од којих већина захтева капитални ремонт. Пруга пролази кроз планински предео, који карактеришу нестабилне косине и клизишта, због чега су обимни радови на санацији тих зона саставни део пројекта.

Према идејном решењу, траса од Ваљева до државне границе са Црном Гором подељена је на седам poddeonica. Радови ће обухватити реконструкцију свих станица, укрсница и стајалишта, изградњу више од 300 заштитних зидова за буку, замену контактне мреже, обнову тунела и мостова, као и модернизацију сигнализације. 

На појединим местима, пројектована брзина ће бити повећана на 100 км/х, док ће се комплетна траса оспособити за поузданији и безбеднији транспорт робе и путника. 

Деоница кроз Златибор, Прибој и Пријепоље посебно је захтевна због лошег стања инфраструктуре, високе фреквентности и проблема са бујичним водама, што ће бити решено новим каналима, потпорним зидовима и регулацијом водотокова.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорана Михајловић раније је истакла да је један од стратешких циљева „да барску пругу вратимо на пројектоване брзине“, наводећи да се вредност реконструкције преосталих деоница процењује на око 220 милиона евра. 

"Нећемо стати кад је реч о модернизацији железнице“, поручила је Михајловићева, наглашавајући значај сарадње са међународним партнерима и коришћења савремених технологија.

Важност барске пруге огледа се у њеном међународном и регионалном значају. Осим што повезује Београд и Бар, она представља окосницу саобраћајног повезивања Србије и Црне Горе са Албанијом, Италијом и широм мрежом Транс-европских транспортних коридора. 

Пруга је посебно важна за развој привреде и трговине, јер омогућава мултимодални транспорт и повећава конкурентност региона. У том контексту, реконструкција се не посматра само као технички захват, већ као инвестиција у економски и друштвени развој обе државе.

У међувремену, саобраћај између Србије и Црне Горе функционише уз помоћ три међународна воза – дневног "Тара“, вечерњег "Ловћен“ и сезонског "Панонија“. 

Путници могу да бирају између седишних кола, спаваћих и кушет кола, а омогућено је и путовање са аутомобилима. Ови возови, упркос изазовима на инфраструктурном плану, остају кључна веза између две државе док се не заврши целокупна модернизација.

Завршетком свих фаза реконструкције очекује се значајно скраћење путовања, повећање капацитета и безбедности, али и јача интеграција железничке мреже Србије и Црне Горе са европским саобраћајним токовима. 

Пројекат барске пруге тако постаје не само симбол техничке обнове, већ и политичке и привредне повезаности региона Западног Балкана са Европском унијом.