Remont barske pruge: Veliki radovi olakšaće putovanje hiljadama turista iz Beograda

Od njenog puštanja u rad prošlo je gotovo pola veka, a zbog lošeg stanja infrastrukture, dotrajalih objekata i ograničenja brzine, sve izraženija je potreba za njenom sveobuhvatnom modernizacijom. 

Rekonstrukcija se odvija u više faza i na više sektora – kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori – uz značajnu podršku Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija, kao i partnera iz Rusije i Nemačke.

U Crnoj Gori, početak radova na deonici od Bara do Golubovaca planiran je za 2025. godinu. Prethodno je potrebno završiti interne procedure sa donatorima i bankama, potpisati ugovore o finansiranju i raspisati tendere za izvođače. 

Za taj segment pruge Crnoj Gori je obezbeđeno 224 miliona evra, od čega polovinu predstavljaju bespovratna sredstva Evropske komisije, dok je ostatak obezbeđen kroz kredite Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). 

Kako navode iz Železničke infrastrukture Crne Gore (ŽICG), reč je o najvećem pojedinačnom grantu koji je država ikada dobila od Evropske unije.

Projekat podrazumeva rekonstrukciju blizu 40 kilometara otvorene pruge, 17 kilometara staničnih koloseka i dodatnih šest kilometara ranžirnih koloseka. 

Osim obnove gornjeg i donjeg stroja pruge, planirana je i zamena signalno-sigurnosnih uređaja, elektrovučnih postrojenja, kontaktne mreže, kao i sanacija strateški važnog tunela Sozina i klizišta Ratac. 

Kako ističu u ŽICG, cilj projekta je unapređenje bezbednosti, povećanje brzine, razvoj intermodalnog transporta i uključivanje barske pruge u regionalnu mrežu EU.

Na srpskoj strani, rekonstrukcija pruge je već započela i realizuje se kroz više faza. Prva deonica, od Resnika do Valjeva, dužine 77,6 kilometara, obnovljena je 2017. godine, uz finansijsku pomoć Ruske Federacije u vrednosti od 79,9 miliona dolara. 

Izvođač radova bila je kompanija RŽD International, a rekonstrukcijom je omogućeno povećanje brzine vozova na toj deonici do 100 kilometara na sat. Trenutno je u pripremi rekonstrukcija naredne, znatno duže i infrastrukturno zahtevnije deonice Valjevo–Vrbnica, dužine 210 kilometara.

Za ovu fazu rekonstukcije Srbija je angažovala projektante iz kompanije Deutsche Bahn Engineering & Consulting, dok je naručilac ponovo ruski RŽD International, a nosilac projekta domaća kompanija Infrastruktura železnice Srbije. 

Deonica Valjevo–Vrbnica obuhvata niz izuzetno složenih objekata – 139 tunela, 121 most i 642 propusta – od kojih većina zahteva kapitalni remont. Pruga prolazi kroz planinski predeo, koji karakterišu nestabilne kosine i klizišta, zbog čega su obimni radovi na sanaciji tih zona sastavni deo projekta.

Prema idejnom rešenju, trasa od Valjeva do državne granice sa Crnom Gorom podeljena je na sedam poddeonica. Radovi će obuhvatiti rekonstrukciju svih stanica, ukrsnica i stajališta, izgradnju više od 300 zaštitnih zidova za buku, zamenu kontaktne mreže, obnovu tunela i mostova, kao i modernizaciju signalizacije. 

Na pojedinim mestima, projektovana brzina će biti povećana na 100 km/h, dok će se kompletna trasa osposobiti za pouzdaniji i bezbedniji transport robe i putnika. 

Deonica kroz Zlatibor, Priboj i Prijepolje posebno je zahtevna zbog lošeg stanja infrastrukture, visoke frekventnosti i problema sa bujičnim vodama, što će biti rešeno novim kanalima, potpornim zidovima i regulacijom vodotokova.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović ranije je istakla da je jedan od strateških ciljeva „da barsku prugu vratimo na projektovane brzine“, navodeći da se vrednost rekonstrukcije preostalih deonica procenjuje na oko 220 miliona evra. 

"Nećemo stati kad je reč o modernizaciji železnice“, poručila je Mihajlovićeva, naglašavajući značaj saradnje sa međunarodnim partnerima i korišćenja savremenih tehnologija.

Važnost barske pruge ogleda se u njenom međunarodnom i regionalnom značaju. Osim što povezuje Beograd i Bar, ona predstavlja okosnicu saobraćajnog povezivanja Srbije i Crne Gore sa Albanijom, Italijom i širom mrežom Trans-evropskih transportnih koridora. 

Pruga je posebno važna za razvoj privrede i trgovine, jer omogućava multimodalni transport i povećava konkurentnost regiona. U tom kontekstu, rekonstrukcija se ne posmatra samo kao tehnički zahvat, već kao investicija u ekonomski i društveni razvoj obe države.

U međuvremenu, saobraćaj između Srbije i Crne Gore funkcioniše uz pomoć tri međunarodna voza – dnevnog "Tara“, večernjeg "Lovćen“ i sezonskog "Panonija“. 

Putnici mogu da biraju između sedišnih kola, spavaćih i kušet kola, a omogućeno je i putovanje sa automobilima. Ovi vozovi, uprkos izazovima na infrastrukturnom planu, ostaju ključna veza između dve države dok se ne završi celokupna modernizacija.

Završetkom svih faza rekonstrukcije očekuje se značajno skraćenje putovanja, povećanje kapaciteta i bezbednosti, ali i jača integracija železničke mreže Srbije i Crne Gore sa evropskim saobraćajnim tokovima. 

Projekat barske pruge tako postaje ne samo simbol tehničke obnove, već i političke i privredne povezanosti regiona Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom.