Више од 400.000 Срба остаје без социјалне помоћи: Најављено укидање ове накнаде

Због високе инфлације и раста трошкова живота, износи социјалне помоћи познате као Bürgergeld (грађански додатак) у Немачкој су знатно повећани током последње две године. 

У 2025. години држава планира да издвоји око 10% више средстава за ову намену него претходне године, али је истовремено најављено да се даља повећања за сада заустављају.

Ова промена може имати значајан утицај и на више од 400.000 држављана Србије који у Немачкој живе без сталног запослења или активно траже посао.

Раст расхода оптерећује буџет

Према подацима Министарства социјалних послова Немачке, укупни издаци за Bürgergeld у 2023. години износили су чак 46,9 милијарди евра – што је скок од четири милијарде у односу на 2022. годину. Право на ову помоћ остварило је око 5,5 милиона људи, укључујући и децу, док је међу њима нешто мање од четири милиона особа било радно способно, односно у могућности да раде најмање три сата дневно.

Готово половина помоћи иде страним држављанима

Од укупно исплаћених средстава, немачки држављани су добили 24,7 милијарди евра (52,6%), док су странци примили 22,2 милијарде (47,4%) – што је готово исти однос као и претходне године. Међу страним корисницима нарочито се издвајају украјинске избеглице, које су у великом броју стигле у Немачку од почетка рата 2022. године. Само њима је ове године исплаћено око 6,3 милијарде евра, док је још 7,4 милијарде отишло грађанима из осам најважнијих земаља азилантског порекла.

АфД оштро против помоћи за странце

Десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД) искористила је ове податке како би упутила оштру критику владајућој политици. Посланик Рене Шпрингер изјавио је да "расходи за Bürgergeld измичу контроли" и позвао на укидање права странаца на ову врсту социјалне подршке.

Стручњаци умирују: Нема места за панику

Из Савезне агенције за запошљавање поручују да је овакав пораст последица инфлације и законски прописаних корекција износа у 2023. и 2024. години, али да се даље повећање не очекује, јер су стопе већ замрзнуте.

Економиста Енцо Вебер објашњава да се избеглице суочавају са бројним изазовима при уласку на немачко тржиште рада, посебно због недостатка знања језика и квалификација, док домаћи радници често брзо пронађу нови посао након губитка претходног. „Кључни изазови су дугорочна незапосленост и недовољна интеграција“, упозорава Вебер.

Додаје и да се запошљавање међу Украјинцима поправља – са 24,8% у октобру 2023. на 33,2% у овом тренутку – али истиче да је нужно додатно убрзати језичке курсеве и стручне обуке.

Синдикалне организације бране право на помоћ

Немачка конфедерација синдиката и Социјални савез (СоВД) категорично одбацују захтеве АфД-а, подсећајући да Немачка има потребу за имиграцијом и да сваки човек мора имати право на основна средства за живот у кризним временима.

– АфД не нуди решења, већ само шири мржњу и поделе – наводе из синдиката. СоВД додаје да су овакве поруке опасне јер потпирују друштвену нетрпељивост и завист, супротстављајући људе једне другима.

Закључак стручњака је да иако је грађански додатак тренутно значајан издатак за државни буџет, то не би требало да буде разлог за укидање помоћи, већ подстицај за ефикасније укључивање корисника – како домаћих, тако и страних – у тржиште рада.