Водите рачуна! Ове грешке при плаћању у иностранству могу вам упропастити цело летовање

Стручњаци саветују да избегавате плаћање с динарског рачуна како би избегли скривене трошкове конверзије и високе банкарске провизије у иностранству.

Сезона годишњих одмора је на прагу, а с обзиром на то да грађани Србије на море одлазе у иностранство, врло је важно да знају да ли им се, док бораве ван земље, више исплати да плаћају с динарског или с девизног рачуна, или пак да напуне новчаник кешом.

Ово је поготово важно имајући у виду да су само у току прошле године наши грађани у иностранству обавили 11 милиона трансакција, док су с банкомата подигли више од 200 милиона евра.

Банкар и финансијски консултант Владимир Васић из "BBS капитал инвестмент групе" каже за Курир да, када наши грађани путују у иностранство и плаћају картицама, најважније је да разумеју разлику између плаћања са динарског и девизног рачуна.

Није исто

- За грађане Србије је исплативије да у иностранству користе девизни рачун, посебно ако бораве у земљама које користе евро. Тиме се избегавају додатни трошкови конверзије и курсне разлике. Препоручујем да се информишу код своје банке о условима коришћења картица и о евентуалним накнадама. Увек саветујем људима да, уколико имају могућности, путују са девизном картицом (везаном за евро) и да избегавају подизање готовине на банкоматима у иностранству, јер су ту провизије често још веће - истиче Васић за Курир.

Да треба добро размотрити начин плаћања у иностранству, истичу и у Народној банци Србије. Како је истакнуто на сајту НБС, сваке године током летњих месеци повећава се број грађана који током свог боравка у иностранству имају проблем с коришћењем платних картица.

Задужење за резервацију

- Уколико је платна картица везана за динарски рачун, приликом плаћања картицом банка ће, након извршене конверзије, аутоматски резервисати средства на вашем рачуну у одговарајућој динарској противвредности. Међутим, треба да знате да резервисање средстава не значи да је банка наплатила услугу коришћења картице, тј. задужила ваш рачун, већ само да немате могућност располагања тим средствима на рачуну. Уколико сте плаћање обавили у тренутку када се не врши платни промет (увече или током викенда), банка ће касније задужити ваш рачун, и то за онај износ у динарској противвредности по курсу важећем на тај дан. Уколико је у међувремену дошло до промене на девизном тржишту, односно до пада вредности динара, средства која ће бити скинута с вашег рачуна биће већа од оних која су раније резервисана - објаснили су у НБС.

Због свега овога препорука је да пре него што отпутујете у иностранство проверите у банци која вам је издала платну картицу да ли она може да се користи у иностранству, као и који су основни трошкови и накнаде коришћења те картице у иностранству.

Када је реч о кешу у новчанику, који носи већи безбедносни ризик у случају губитка или крађе буђелара, финансијски стручњаци саветују да код себе треба имати неку ситну готовину због евентуалних излета или ради куповине на пијацама, уличним маркетима и слично, док су за остала већа плаћања сигурније картице, које примају готово све веће трговине и угоститељи где год да одете.

Даље руке од банкомата у иностранству

Висина провизије за подизање готовине са банкомата у иностранству зависи од врсте картице, износа који се подиже и саме банке.

Најисплативије је користити дебитну картицу, јер су провизије ниже него код кредитне картице. Честа је заблуда грађана да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање новца с банкомата ако припада истој банкарској групацији као банка која је издала картицу у Србији. Све пословне банке у Србији су засебна правна лица, а провизија за подизање новца с банкомата неће бити наплаћена само ако су банке међусобно споразумом регулисале то питање, што можете проверити с вашом банком пре него што отпутујете у иностранство.

- Потребно је да имате у виду да се провизија за подизање новца с банкомата у иностранству креће од минимално утврђеног износа, који није везан за суму новца који се подиже, тако да се неретко дешавало да корисницима буде наплаћена већа провизија за подизање новца с банкомата од самог износа који су на истом банкомату подигли. За веће износе новца, а понекад и за било који износ, иностране банке наплаћују провизију која се мери у процентуалном износу суме новца који подижете. Неопходно је да водите рачуна о висини новчаних средстава које намеравате да подигнете на дневном нивоу, будући да поједине банке имају ограничење у погледу овог износа - објашњавају у НБС.

Шта се више исплати?

ПЛАЋАЊЕ С ДИНАРСКОГ РАЧУНА У ИНОСТРАНСТВУ:

• Приликом плаћања у страној валути (нпр. еврима), банка прво мора да конвертује износе са стране валуте у динаре. То значи да постоји додатна конверзија, често двострука - прво из стране валуте у евре, па затим у динаре
• Курс који се користи је продајни курс банке, који је неповољнији од средњег
• Банке могу додатно наплатити накнаду за конверзију (у процентима, обично од 1% до 3%)
  Укупно, грађани често плаћају више него што би морали управо због тих скривених трошкова

ПЛАЋАЊЕ С ДЕВИЗНОГ РАЧУНА (НПР. У ЕВРИМА):

• Уколико имате девизни рачун у валути земље у којој боравите (најчешће евро), плаћање је директно из те валуте без конверзије
• Нема додатних трошкова конверзије, осим евентуалне фиксне провизије коју банка може наплатити за међународне трансакције, али то зависи од банке
• Ово је повољнија и транспарентнија опција за све који често путују или бораве у еврозони