Задужени код банака добијају предах: Ево на које још олакшице могу да рачунају

Осим ограничења каматних стопа, у Народној банци Србије кажу да је све оно што је усвојено новом директивом ЕУ о потрошачким кредитима у октобру 2023. већ имплементирано као што је питање кредитних олакшица, начина измирења дуга у случају проблема у отплати, регулисања праксе везивања и обједињавања услуга.

Када је реч о предуговорном информисању, Србија следи политику Европске уније и Европске комисије у тој области, а то је што боље информисање корисника како би могао да разуме економске последице и шта све може да се деси током трајања кредита, пре свега стамбеног.

Какви су ефекти ограничења каматних стопа? 

Каматна стопа на стамбене кредите је по закону ограничена на пет одсто.

Пре доношења закона, каматне стопе су биле ограничене одлуком НБС из септембра 2023. године, а та одлука важила је до краја децембра прошле године.

Генерални директор сектора за заштиту корисника финансијских услуга у Народној банци Србије Бојан Терзић каже за Euronews Србија да док је важила та одлука, настављен кредитни раст и то стамбеног задуживања.

- Банке су и поред тог ограничења (каматних стопа) одобриле 14.870 партија нових кредита у износу од око 998 милиона евра. И, с друге стране, оно што нас посебно радује јесте да код тих одобрених кредита преовлађују кредити са фиксном стопом, 45 одсто, и то је био наш циљ. Ти корисници више не морају да брину какве ће одлуке донети Европска централна банка у погледу њене стопе на главне операције", рекао је он. 

Терзић додаје да је у том периоди важења одлуке 43 одсто комбинованих кредита са фиксаном каматном стопом од три до шест година, а потом са променљивом каматном стопом, док је свега 12 одсто са варијаблном каматном стопом.

- Можемо да очекујемо да ће то практично бити дугорочни ефекат и овог закона и ограничења каматних стопа када су у питању стамбени кредити", рекао је Терзић.

Он је подсетио да је НБС у јануару ове године донела нову одлуку о ограничавању каматних стопа, како би се премостио период до доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Терзић каже да су у јануару те каматне стопе на кредите и минусе већ пале испод границе ограничења.

Тако је навео да су каматне стопе на стамбене кредите у јануару ове године пале испод пет одсто, а да би без ограничења биле око 5,5 одсто и нешто мало више од тога.

То, додаје, некоме може да значи много, некоме мање, у зависности колика је основица кредита.

Које су још олакшице предвиђене за стамбене кредите?

Новим Законом о заштити корисника кредита предвиђена је могућност самосталне продаје непокретности од стране корисника уколико се измене животне околности, па више не може да враћа кредит. 

Поставља се питање како ће то функционисати у пракси.

- Ми очекујемо да ту неће бити никаквих проблема у пракси. Оно што је јако битно да корисници знају, они када дођу у проблем са отплатом кредита, иначе могу увек сами да продају непокретност, али овде је проблем била ситуација када се уговор раскине. Значи, кад банка каже - ја сам проценила да ти више не можеш да враћаш кредит или касниш две, три рате. Она раскине уговор, и онда је ишла одмах у извршење. Сада не може. Сада мора да се уздржи од тога најмање два месеца, да остави кориснику да прода некретнину. Ми сматрамо да из више разлога корисник може на тржишту да прода по много већој цени, да измири дуг и да му нешто од тога преостане", рекао је Терзић.

Он је навео да се раније неретко дешавало да се практично у извршном поступку та некретнина прода по знатно нижој цени од оне која је процењена пре продаје, било у односу на тренутак када је кредит узет.

- С друге стране, видимо обрнуту ситуацију на тржишту, да имамо огроман раст цена некретнина, па је то мало необично", додаје саговорник Euronews Србија из НБС.

Он је прецизирао да банка мора да се уздржи од продаје некретнине дужника најмање два месеца како би је корисник кредита продао, а тај период може бити и дужи.

- Народна банка Србије планира у неком народном периоду да на основу искуства и у примени те одредбе донесе подзаконски акт којим ће то моћи ближе да уреди, па и те рокове у неким можда различитим ситуацијама, спрам неких конкретних детаљних критеријума", навео је Терзић.

Као разлоге зашто корисник кредита који је у проблему са отплатом кредита може лакше да прода ту некретнину, Терзић каже да се људи устежу да било шта купе у извршењу и да живе у стану из којег је неко исељен из тог разлога.

Он додаје да корисник кредита који је у проблему може да постигне практично већу цену за некретнину коју продаје.

- Друго, сада ће он имати тај подстицај да што већу цену постигне, јер зна да све што му преостане мимо дуга, он ће то задржати. До сада практично је банка ишла, њој је интерес да постигне до цене дуга, све преко тога њој није било занимљиво. Међутим, сад ће и банка у овој другој ситуацији, уколико корисник уместо да прода некретнину, пренесе дуг банци и каже - ево ти кључеви ми смо завршили, више ти ништа не дугујем. У тој ситуацији ће такође банка онда имати интерес да гледа да бар постигне за цену дуга и неће се практично у извршном поступку продавати некретнине по некој мизерној цени", навео је Терзић.

Друге олакшице, независно од стамбеног кредита, тичу се корисника било ког кредита.

- Ми смо предвидели да корисник било ког кредита, односно кредитног производа, који западне у неке тешкоће пре свега због неких објективних околности на које није могао да утиче да ли је то болест, губитак посла и слично, банка је дужна да понуди неку олакшицу кориснику. Ми не можемо наравно да наметнемо банци која ће конкретна олакшица у конкретном случају бити, али то може бити мораторијум, реструктурирање кредита, могу му понудити нови кредит да рефинансира по повољнијим условима", рекао је Терзић.

Он је додао да банке таквом кориснику могу, на пример, уколико има нека кашњења делимично да опрости затезну камату за доцњу.

- Постоје различите могућности, а ми ћемо гледати да кроз подзаконски акт регулишемо поступак на начин да ми можемо да имамо траг у контроли да је банка заиста нешто понудила и да је нешто покушала да уради. И то не само у ситуацији кад би нам се неко жалио, него чак и они корисници који се нису жалили нама, односно поднели притужбу, да можемо да видимо да је процес унутар банке заиста постојао", рекао је Терзић.

Поставља се и питање како спречити праксу тзв. везивања услуга, односно условљавања од стране банке, да клијент узме и неку додатну услугу ако узима кредит.

Терзић наводи да је то врло компликовано питање и на нивоу Европске уније и да је практично новом потрошачком директивом преузето решење које није нека велика новост, јер је постојало 2014. за стамбене, односно хипотекарне кредите.

Суштина је, објашњава, у томе да можете да обједините услуге, али и наводи да банке неће моћи да продају искључиво пакет, него увек морају да клијентима понуде пакет и нешто што је одвојено.

- Ми смо оставили могућност да се везивање омогући, али само уколико могу да докажу да доноси непосредне и директне бенефите за кориснике, ако нас убеде - рекао је Терзић.