Замена производа без рачуна: Ево шта закон каже и како да не будете преварени

Многи потрошачи питају се да ли је могуће заменити робу без фискалног рачуна, посебно када тек након неколико дана схвате да им купљени производ не одговара. Иако Закон о заштити потрошача омогућава да се куповина плаћена картицом или чеком докаже и без оригиналног рачуна - уз слип или извод из банке - у пракси то често доводи до неспоразума између купаца и трговаца.

Једна Београђанка поделила је своје искуство. Наиме, пре неколико дана купила је гардеробу за сестриће у једној дечијој продавници, али није размишљала о томе да би величина могла да буде неодговарајућа, па рачун није сачувала. Већ наредног дана покушала је да замени робу за већи број, али је продавачица одбила захтев, упркос томе што је у систему могла да провери да је куповина обављена картицом. Ситуација је прерасла у расправу јер су обе стране биле уверене да су у праву. На крају је замена ипак одобрена, али уз напомену продавачице да то чини "на сопствену штету".

Шта каже закон?

Да би потрошач остварио право на рекламацију, неопходно је да има доказ о куповини. То може бити фискални рачун, копија рачуна, слип од картичног плаћања или извод из банке. Другим речима, ако сте робу платили картицом, доказ о трансакцији може послужити као основ за остваривање права. Из Националне организације потрошача Србије раније су истакли да је код готовинског плаћања неопходно чувати фискални рачун, и то најмање две године. Препорука је да се рачуни копирају, јер временом бледе, а и копија се сматра валидним доказом о куповини.

Права потрошача

Потрошачи у Србији имају јасно дефинисана права када је у питању несаобразност робе. Купац има право да захтева поправку или замену производа, у складу са својим потребама и природом квара. Ако то није могуће, може тражити снижење цене или раскид уговора, односно повраћај новца. Рекламација је оправдана када производ не одговара опису који је дао продавац, нема својства која су приказана као узорак или модел, није погодан за посебну намену за коју је купљен, или не испуњава уобичајене стандарде квалитета и функционалности. Такође, уколико роба не испуњава очекивања заснована на јавним обећањима произвођача или продавца, на пример у огласима или на амбалажи потрошач има право на заштиту.

Важно је нагласити да иста права важе и за робу купљену на снижењу. Ако потрошач тражи повраћај новца за снижени производ, трговац је дужан да врати износ који је купац стварно платио, без обзира на касније промене цене. Иако је поступак рекламације јасно уређен законом, у пракси се често јављају проблеми због недовољне информисаности или различитог тумачења прописа. Управо зато је важно да потрошачи буду упознати са својим правима и да знају да куповина плаћена картицом, уз одговарајући доказ из банке, може бити довољна за остваривање рекламације, чак и када фискални рачун није сачуван.

Извор: Србија Данас/Каматица