Затвара се чувена фабрика: Скоро 500 радних места пред гашењем, сви постављају једно питање
Немачки Јунгајнрих АГ најавио је затварање погона у Линебургу до 2027. године и укидање око 1.000 радних места широм света, упркос вишемилионској добити компаније.
Немачки произвођач виљушкара и логистичке опреме Јунгајнрих АГ потврдио је да ће до краја марта 2027. затворити производњу у свом погону у Линебургу. Око 160 радника у самом Линебургу остаће без посла, а укупно ће у Немачкој бити укинуто приближно 500 радних места. Глобални план реструктурирања компаније предвиђа, међутим, смањење око 1.000 позиција широм света.
Вест су објавили немачки медији, међу њима Хамбургер Абендблат, који пише да је реч о једном од најдужих синдикалних штрајкова у Доњој Саксонији последњих година. У средишту свега је непријатно питање: како објаснити затварање погона у тренутку када компанија остварује стотине милиона евра добити?
Добит постоји, али стратегија се мења
Према званичним финансијским резултатима, Јунгајнрих је 2024. године остварио добит од око 289 милиона евра уз приход од приближно 5,4 милијарде евра. То дефинитивно нису бројке компаније на ивици опстанка.
У разговору за Ди Велт из управе су поручили да је затварање део дугорочне стратегије повећања конкурентности и поједностављења структура. Циљ је, како наводе, до 2030. повећати приходе на 10 милијарди евра.
Другим речима, у реструктурирање компаније иде се управо док је још снажна, а не под притиском губитака. Управа сматра да је управо то одговоран потез у индустрији под све јачим глобалним притисцима.
Међутим, за раднике у Линебургу та је логика тешко прихватљива. Производни погон штрајковао је више од 80 дана. Синдикат ИГ Metall оштро је реаговао, тврдећи да се не ради о спасавању посрнуле компаније, већ о гашењу профитабилне производње.
У изјавама за т-онлине синдикални представници упозорили су да се овде руши дугогодишње правило немачког индустријског модела – да стабилна добит и продуктивност значе и релативну сигурност радних места. Одлука је у ранијим иступима чак описана као "tabubruch", односно кршење индустријског табуа.
За многе раднике то је егзистенцијално питање, али и симболична порука: ако се и профитабилни погони затварају, где је онда граница сигурности?
Договор постигнут, али незадовољство остаје
Након вишедневних преговора управе, радничког савета и синдиката постигнут је колективни споразум. Према званичном саопштењу компаније, договорен је социјални план који укључује отпремнине и оснивање трансферног друштва које ће погођеним радницима помагати у преквалификацији и проналажењу новог запослења.
Управа то назива социјално одговорним решењем у захтевном окружењу. Синдикат признаје да су услови побољшани у односу на почетне предлоге, али и даље сматра да затварање није било нужно.
Шира слика: притисак конкуренције и криза немачке индустрије
У позадини свега стоји снажан притисак глобалне конкуренције, посебно азијских произвођача који нуде јефтинију опрему и агресивније улазе на европско тржиште. Немачка индустрија последњих година суочена је с вишим трошковима енергије, споријим растом и слабљењем извозне динамике.
Јунгајнрих није изолован случај. Међутим, овај потез одјекује јер показује другачију логику корпоративног управљања: реструктурирање више није резервисано за кризне ситуације, већ постаје алат за повећање профитних маржи и прилагођавање дугорочним циљевима.
Тиме се мења и перцепција сигурности у немачком индустријском моделу. Традиционални друштвени уговор између капитала и рада – стабилност у замену за продуктивност – очигледно се редефинише.
У Линебургу ће се производња гасити постепено до 2027. године. До тада ће трајати и транзиција радника у нове системе запошљавања. Међутим, питање које остаје отворено много је шире: ако ни добит од готово 300 милиона евра није довољна да сачува фабрику, шта данас уопште јесте?
Извор: Србија Данас/Јутарњи