ЕУ има већи проблем од Грчке, а то је...
Грчка је можда послужила као аларм који је упозорио на опасност од урушавања еврозоне, али Италија је заправо та која би могла, као слон у стакларској радњи, да направи већу штету, пише Волстрит џорнал.
Ако је криза у Грчкој акутна, онда се она у Италији, трећој по величини привреди еврозоне, може назвати хроничном, наводи амерички лист, додајући да ће се европска монетарна унија суочити са проблем много већим од грчког, уколико подаци из Рима у мају не покажу да је Италија изашла из трогодишње рецесије.
Италијанска привреда заправо успорава већ деценијама. Према подацима Међународног монетарног фонда (MMF), у 1980-им, просечан годишњи раст бруто домаћег производа (БДП) износио је 2,1 одсто, да би у 1990-им пао на 1,4 одсто, а у првој деценији овог века на 0,6 одсто. Од 2010, просечан годишњи раст БДП-а је негативан и износи минус 0,5 одсто.
За Италију, ипак, има наде, захваљујући програму квантитативног лабављења ког је покренула ЕЦБ, ниским ценама нафте и слабом евру. Најновији низ индикатора је позитиван. Индекс управљања набавком ког израчунава компанија Маркит је у марту порастао на 11-месечни максимум од 53,3 поена, а у порасту су и потрошачко и пословно поверење.
Стручњаци Уникредит банке предвиђају да је привредни раст у првом каврталу био позитиван први пут од 2011. и износио 0,2 одсто. Неки други подаци, међутим, не пружају разлог за оптимизам. Индустријска производња је у јануару пала 0,7 одсто, незапосленост је у фебруару порасла на 12,7 одсто, а међу младима на чак 42,6 одсто.
Потенцијал привредног раста Италије забрињавајуће је низак, наводи амерички лист. Економисти банке "ЈП Морган" сматрају да ће раст БДП-а у наредним годинама бити на нултом нивоу. Напори премијера Италије Матеа Ренција да реформише привреду биће од кључног значаја, а његов труд да побољша услове на тржишту рада заслужује сваку похвалу.
Ипак, једна од великих баријера које коче привредни раст Италије је "култура" која спречава јачање малих предузећа и која штити тренутно запослене на штету младих који траже посао, сматра лист.
Ближи се неколико важних датума за будућност еврозоне: Грчка 9. априла треба да отплати 450 милиона евра ММФ-у, а Италија ће 13. маја сазнати да ли је изашла из трогодишње рецесије. Уколико није, јавиће се додатна питања шта еврозона чини за добробит својих чланица, закључује Волстрит џорнал.
Прочитајте и:
