EU ima veći problem od Grčke, a to je...
Grčka je možda poslužila kao alarm koji je upozorio na opasnost od urušavanja evrozone, ali Italija je zapravo ta koja bi mogla, kao slon u staklarskoj radnji, da napravi veću štetu, piše Volstrit džornal.
Ako je kriza u Grčkoj akutna, onda se ona u Italiji, trećoj po veličini privredi evrozone, može nazvati hroničnom, navodi američki list, dodajući da će se evropska monetarna unija suočiti sa problem mnogo većim od grčkog, ukoliko podaci iz Rima u maju ne pokažu da je Italija izašla iz trogodišnje recesije.
Italijanska privreda zapravo usporava već decenijama. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u 1980-im, prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 2,1 odsto, da bi u 1990-im pao na 1,4 odsto, a u prvoj deceniji ovog veka na 0,6 odsto. Od 2010, prosečan godišnji rast BDP-a je negativan i iznosi minus 0,5 odsto.
Za Italiju, ipak, ima nade, zahvaljujući programu kvantitativnog labavljenja kog je pokrenula ECB, niskim cenama nafte i slabom evru. Najnoviji niz indikatora je pozitivan. Indeks upravljanja nabavkom kog izračunava kompanija Markit je u martu porastao na 11-mesečni maksimum od 53,3 poena, a u porastu su i potrošačko i poslovno poverenje.
Stručnjaci Unikredit banke predviđaju da je privredni rast u prvom kavrtalu bio pozitivan prvi put od 2011. i iznosio 0,2 odsto. Neki drugi podaci, međutim, ne pružaju razlog za optimizam. Industrijska proizvodnja je u januaru pala 0,7 odsto, nezaposlenost je u februaru porasla na 12,7 odsto, a među mladima na čak 42,6 odsto.
Potencijal privrednog rasta Italije zabrinjavajuće je nizak, navodi američki list. Ekonomisti banke "JP Morgan" smatraju da će rast BDP-a u narednim godinama biti na nultom nivou. Napori premijera Italije Matea Rencija da reformiše privredu biće od ključnog značaja, a njegov trud da poboljša uslove na tržištu rada zaslužuje svaku pohvalu.
Ipak, jedna od velikih barijera koje koče privredni rast Italije je "kultura" koja sprečava jačanje malih preduzeća i koja štiti trenutno zaposlene na štetu mladih koji traže posao, smatra list.
Bliži se nekoliko važnih datuma za budućnost evrozone: Grčka 9. aprila treba da otplati 450 miliona evra MMF-u, a Italija će 13. maja saznati da li je izašla iz trogodišnje recesije. Ukoliko nije, javiće se dodatna pitanja šta evrozona čini za dobrobit svojih članica, zaključuje Volstrit džornal.
Pročitajte i:
