ФОРЦА НОВА: "Једини излаз за италијански народ је фашизам!"
Форца Нова је радикална милитантна десничарска странка коју су основали и финансирали истакнути италијански нео-фашисти. Лидер странке је Роберто Фиоре који уопште не крије своје политичке тенденције, као што то чине бројни нео-фашисти данас у Европи, већ он за себе отворено каже да је фашиста.
Његов колега Масимо Морсело, такође један од утемељитеља странке Форца Нова, изјавио је у једном интервјуу: „Једини излаз за италијански народ је фашизам“.
Није реч само о декларисаним фашистима, већ и о терористима. Лидер ФН-а. Роберо Фиоре, био је члан фашистичке терористичке организације НАР (Нуцлеи Армати Риволузионари или Језгро наоружане револуције), која је изводила нападе од 1977. до 1981. године.
У августу 1980. извели су терористички напад на железничкој станици у Болоњи и том приликом убили 85 људи.
Уз масакр у Болоњи, који су извели уз помоћ постављене бомбе, у пердиоду деловања НАР је извео најмање 33 убиства, а планирали су и бројне друге атентате. На суђењу, које је окончано 1985., 53 особе су осуђене за терористичке активности.
Фашистичка терористичка организација НАР је ипак произашла из политичке организације Терза Посизионе (Трећи пут), која је основана 1978. у Риму. Реч је о радиокалној десничарској организацији која, како јој и само име говори, одбацује и капитализам и социјализам.
| Шта је уопште био Трећи пут који су пропагирали? |
Традиција, национализам, милитаризам – све типичне карактеристике радикалне, фашистичке, деснице која се удаљава од центра. Трећи пут је била само једна у низу фашистичких политичких организација у Италији 70-тих година, али из њеног оквира је произашла терористичка група НАР, а може се аргументовати да је и данашња странка Форца Нова продужетак тог оквира.
Побегли су из земље. Заправо, побегли у Лондон. На власти је тада била Маргарет Тачер, па су одмах добили политички азил у трајању од 20 година – сасвим очекивано.
Кривица њих двојице за масакр у Болоњи никада није потпуно доказана, бар не што се тиче улоге учестовања у самом нападу, али није спорно да су обојица припадали терористичкој групи НАР за коју се истиче да је стајала иза напада (у Италији и данас постоје разне теорије о томе ко је извео напад и с којим циљем, али већина указује на то да је иза напада ипак стајао НАР - да ли су то учинили по нечијој заповести, или због неког политичког циља, остаје мистерија).
Све у свему, Фиоре и Морсело су мирно живели у Енглеској, под заштитом тамошњих десничарских власти. Форца Нова је основа 1997. године код Рима, по њиховим инструкцијама, мада се се обојица још увек налазила у Лондону. У Италију ће се вратити тек две године касније, 1999. године.
Обојици им је суђено у одсуству и казна им је једноставно истекла – захваљујући оваквој рупи у италијанском правосуђу, вратили су се у земљу без последица. Морсело је по повратку већ био поприлично болестан од рака, и умро је 2001. године, али Фиоре је и дан данас икона италијанске фашистичке деснице.
Поједини извори сугеришу како је за време боравка у Енглеској Фиоре радио за британске тајне службе (СИС). Он то негира, али није необичан овакав сценарио. Наиме, фашистички тероризам је често налазио уточиште управо у разним обавештајним службама Европе.
Фиоре се вратио и Форца Нова је почела са својим политичким деловањем, промовишући типичну фашистичку реторику против имиграната, хомосексуалаца и свих „неподобних“ сегмената италијанског друштва.
До 2001. већ су имали преко 40 огранака широм Италије. Ипак, политички Форца Нова и даље је маргинална странка - на изборима 2013. освојили су свега 0.26 одсто гласова. То нам показује како гласачко тело радикалне деснице у Европи ипак преферира крипто-фашизам од експлицитног и декларисаног фашизма.
Можда нео-фашисти и отворени фашисти нису данас у позицији кројења актуалне државне политике, али фашистичке тенденције у Италији и даље су врло снажне. Зашто? Свакако, ту је пре свега историјски контекст, Италија је била под контролом фашиста преко 20 година (од 1922. до 1943.), али, постоје и други разлози. За разлику од Немачке, у Италији никада није спроведен један процес "чишћења" од радикалне десничарске идеологије.
Што се тиче данашњих италијанских фашиста, који неуморно пропагирају своју политику, али наилазе и на жесток отпор - као што је случај недавног сукоба у Болоњи - битно је споменути најбитнију карактеристику. Наравно, они данас нису реална претња, немају довољну подршку масе, али имају програме који би у некој блиској будућности могли привући радикалније грађане.
Дакле, карактеристика која се снажно истиче на италијанској фашистичкој сцени је заправо њихова доследност идеалима из којих долазе, а то је пре свега политика која се базира на анти-комунизму и анти-капитализму у исто време. Са тим у тренутку кризе рачунају на незадовољну радничку снагу, ону која би природно стала на страну левице, али се евентуално може привући к њима уз пригодну реторику која још увек добро пролази у махом традиционалној Италији.
Погледајте и: ЈЕДНОМ БРАЋА: Савез америчке владе и италијанске мафије 40-их
МЕТА ЗА ИСЛАМСКЕ ЕКСТРЕМИСТЕ: Италија у страху од напада
Брејвик жели да оснује фашистичку странку
