Хитлер: Од “бескућника” до омраженог вође
Први светски рат дао је смисао и правац животу “бескућника” из Аустрије, тада младом студенту Адолфу Хитлеру, који је две деценије касније харао Европом и изазвао још већа страдања недужних цивила.
Адолф Хитлер је био нико пре рата, и умало да остане тако. Одбацивши уметничку школу, која је једина изазвала интересовање током његовог школовања, млади Адолф је прешао у “луталице” и издржавао се од сликања живописних акварела.
"Без икаквог искуства о рату, понижењу, поразима, као и наглим променама од почетка револуције, нисам знао шта да радим даље са својим животом све док нисам одлучио да уђем у политику и пронађем себе у улози пропагандисте и демагога", стоји у Хитлеровој биографији коју је написао Јан Кершав.
Изгубљени рат радикализовао је немачку политику, стварајући тржиште за хушкање шовинистичке мржње према недужним народима. У превирањима после немачког пораза, Хитлер је открио да се истицао у тој нездравој мржњи. Конкретно, његов бес против Јевреја за наводно изазивање пораза и колапса Рајха је већ додат на већ постојећу мржњу растућег антисемитистичких немачких националиста који су само тражили жртвеног јарца.
Време и његов таленат за агитацију, укључујући и уговор против Версајског мира, били су довољни да га направе доминантном фигуром Немачке екстремне деснице у коју се учланио почетком 1920-их. Међутим, странка је освојила само 2,6 % гласова на изборима у Немачкој 1928. године.
Нацисти су искористили велику депресију и демонстрирали велику снагу. Вајмарској републици, створеној од пораза, која је и даље носила стигму, недостајала је подршка сопствене елите. То је била идеална прилика Хитлеру да је уништи. Хитлер и његова партија искористили су потписивање Версајског споразума од стране новембарских криминалаца и понижење које је он донео немачком народу као један од најјачих аргумената у борби за власт.
