Курс подиже рате и до 1.000 рсд
Због само три динара, за колико је динар опао у односу на евро од јануара до данас, грађани задужени у еврима који су рату плаћали, рецимо 350 евра, данас за ту месечну обавезу морају да издвоје око 1.000 динара више.
Грађани који месечно банци плаћају 350 евра, у јануару су од плате за рату морали да одвоје 40.572 динара, а данас у те сврхе 41.590 динара.
У јануару су од плате за рату од 200 евра морали да одвоје 23.207 динара, а данас у те сврхе око 550 динара више.
Слабији динар повећава било коју обавезу грађана који они имају у еврима, било да се ради о уговору који има девизну клаузулу или о нечему другом, рекао је Танјугу професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић.
"Они којима послодавци не прилагођавају плату са променама курса имају проблем да им плата прерачуната у евре опада како динар слаби", рекао је он.
За један евро у јануару је, према средњем курсу Народне банке Србије било потребно одвојити 115,92 динара, а данас евро вреди 118,83 динара.
Како би спречила прекомерне осцилације курса, Народна банка Србије је од почетка године на међубанкарском девизном тржишту купила укупно 200 милиона евра и продала 975 милиона евра.
Иако слаб динар не иде многима на руку, Мусабеговић је, како каже, ипак против одбране курса интервенисањем НБС из девизних резерви. Он каже ниједна централна банка није успела на дужи рок тако да одбрани валуту.
"То само може да доведе до повећања неликвидности унутар земље, јер је исто као да пијете лек за температуру а не знате шта ју је изазвало", каже Мусабеговић.
Према његовим речима, пад динара једино одговара извозницима, јер би тако требало да се смањи извозна цена њихове робе, посебно ако је сировина 100 одсто из Србије.
"Суштина је да се изврше структурне промене, да се повећају субвенције извозницима да би се повећао прилив девиза, јер би одлив повећао тражњу за еврима и онда динар слаби", закључио је он.
