ЛИЦЕМЕРЈЕ ИЛИ УЦЕНА БРИСЕЛА: Ево зашто војна сарадња Србије са Русијом не противречи евро-интеграцијама
Као превасходно политичка и економска заједница, ЕУ се тек од недавно посветила стварању јединственог европског одговора у области безбедности и одбране. Међутим, у том погледу постоје одређена одступања.
Генерално, закони ЕУ важе на територији свих 28 чланица. Међутим, постојање опције изузимања (тзв. опт оут) од политике ЕУ значи да неке чланице не морају да учествују у примени појединих ЕУ закона или споразума, из разлога који могу бити историјски, културни и други.
Ова опција омогућава да се избегну блокаде приликом усвајања важних споразума, какав су били Мастрихтски, којим је основана ЕУ, и Лисабонски, који је унео новине у погледу Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП).
Неколико држава ЕУ користи ову могућност за изузимање за разне ствари, од монетарне политике, правосуђа и држављанства па и када је реч о заједничкој безбедности. А држава која у овој области користи пун "опт оут" је Данска.
Војна неутралности и "опт оут"
Амстердамски уговор из 1997. године садржао је протокол којим је данско изузеће из ЗБОП ЕУ ступило на снагу. Након тога Данска више није учествовала у спољнополитичким дискусијама Уније које су биле одбрамбене природе нити је учествовала у страним мисијама које су биле одбрамбеног карактера.
Штавише, ограничен опт оут у области безбедности имају Велика Британија и Ирска, која је војно неутрална земља. Ирска званична политика сталне неутралности постала је "проблема" током усвајања нових безбедносних интеграција на нивоу целе ЕУ. Грађани Ирске су тада одбили нови Лисабонски уговор на референдуму 2008. године, првенствено због перцепције да ће тиме бити обесмишљен статус трајне неутралности. Тек после додатних тумачења уговора и званичних гаранција датих кроз Декларацију Савета ЕУ, грађани Ирске су прихватили Лисабонски споразум на референдуму.
Република Србија данас такође заступа војно неутралну политику и у складу са тим тежи да одржава добре војне односе са свима, а нарочито са ЕУ и НАТО савезом, с једне и Русијом, с друге стране.
Србија-НАТО
Србија је чланица Партнерства за мир, а у марту ове године склопила је Индивидуални партнерски акциони план са НАТО (ИПАП), који се сматра највишим степеном сарадње са НАТО за земљу која није чланица. Чланство у НАТО није у плану јер Србија инсистира на војној неутралности.
Позиција Србије у новом Хладном рату
Захлађење односа између Запада и Русије знатно је отежало положај Србије, која је поред војне неутралности и држава кандидат за чланство у ЕУ.
Србија се није придружила санкцијама ЕУ и САД које су наметнуте Русија. Иако је Србија такође имале историјске и културне разлоге за такав став, то није наишло на одобравање Брисела.
Када је након завршеног "Тенковског биатлона 2015" у Русији објављена намера да се у септембру одржи заједничка вежба српска и руске војске, Европска комисија је изразила своје одлучно противљење.
"У садашњим околностима таква војна вежба би послала погрешан сигнал. Очекујемо од Србије да поступа у складу са обавезама према ЕУ и процесом приступања", рекла је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич бриселском Еурактиву.
"Словенско братство"
Заједничке вежбе српске и руске војске биле су једна од тема разговора руског министра одбране Сергеја Шојгуа и министра одбране Србије Братислава Гашића у Москви. Они су договорили да у септембру буде одржана вежба "Словенско братство", уз учешће Србије, Русије и Белорусије, на руској територији. Руски министар одбране је предложио и одржавање заједничких тактичких вежби руских и српских ваздушнодесантних специјалних снага током 2016. године.
Из Министарства одбране су одговорили да у складу са прокламованом војном неутралношћу Србије, четири стуба спољне политике и дефинисаним националним интересима воде балансирану спољну политику.
Према саопштењу министарства, најразвијенију војну сарадњу Србије данас има са САД и ЕУ, са којима учествује на више од половине укупног броја међународних вежби на годишњем ницоу. Док, када је реч о Русији, у министарству наводе да Војска Србије односима са Русијом поклања истоветну пажњу, али у овом тренутку, активности две земље нису ни на приближно истом нивоу као са другим партнерима.
Само ове године, Република Србија одржава свега две војне вежбе са Русијом, док је у плану знатно више вежби у оквиру сарадње са НАТО пактом. Међутим, јасно је да су у овом тренутку за Брисел далеко пожељније вежбе са НАТО пактом него са Русијом. Ипак, то не значи да ЕУ у сопственом законодавству нема начин (опт оут) којим би се испоштовала традиционална веза коју Србија има са Русијом, а да то не буде окарактерисано као неиспуњавање обавеза према ЕУ.
На крају, само зато што ЕУ нешто може, не значи ће то и учинити. Ипак, Србија је та која приступа ЕУ и Београд је тај који мора да се усклађује са Бриселом.
