Од радохоличара више штете него користи
ПАРИЗ - Радохоличари су штетнији по фирме него запослени који изостају с посла, тврде француски аналитичари, уз образложење да су скривени трошкови због претераног остајања на послу, који доводе до повреда на раду и психичке нестабилности, далеко већи него у случају одсуства.
"Болест" савременог друштва, зависност од посла која се обично везивала за Јапанце, проширила се и на европски континент посебно у време последње финасијске кризе која је почела 2008, када су запослени због страха од губитка посла остајали и по 12 и више сати на послу, пише лист Фигаро.
Француски аналитичар Матје Поаро, оснивач консултантске куће Мидори Консалтинг, наводи да је 2012. године у Француској 4,53 одсто запослених изостало са посла, док је стопа оних који су прековремено радили далеко већа, и износи између 6,34 до девет одсто.
Овај француски стручњак за квалитет живота на раду процењује да скривени трошкови због претераног остајања на послу, који доводе до повреда на раду и психичке нестабилности, Француску годишње коштају између 14 и 25 милијади евра, док изостанци са посла коштају у просеку око девет милијади евра.
У Шпанији више од 12 одсто популације пати од радохолизма, а осам одсто запослених ради више од 12 сати дневно.
Сваки седми запослени Швајцарац пати од депресије усред премора на послу, преноси Фигаро.
Прочитајте и:
