Преварила сам вереника са његовим рођеним братом

Милоша сам упознала преко другарице, када сам имала 17 година. Заиста, на први поглед, верујем да није тип многих девојака, али мене је освојило то "нешто". Једноставно је зрачио. Као пет година старији од мене, није био толико искуснији, али је дефинитивно био довољно зрео.

У почетку смо се само дружили. Сматрао је да сам превише млада да би се упуштала у озбиљну везу. Мени то није сметало, на крају је наше време ипак дошло, и 3 године касније смо почели да се забављамо. Од првог дана смо знали да је "то то", просто смо се нашли.

Његов брат Влада (две године млађи од Милоша) је био повучен и миран тип. За неколико година Милошеве и моје везе, не сећам се да смо проговорили више од четири реченице. Био је уљудан и то је било цело моје мишљење о њему.

Прошло је неколико година и Милош и ја смо се верили. Нисам ни знала да Влада имао дугу везу, случајно сам сазнала једно поподне када сам дошла код Милоша. Договорили смо се да се нађемо код њега након његовог посла, али сам ја стигла раније. Влада ми је отворио врата сав снужден.

Мислим да је то заправо био први пут да смо заиста разговарали. Рекао ми је да му је много тешко али да више не може да буде са њом, да су дошли до самог краја. Да више нема никаквих емоција између њих.

Тад ме је погледао и у секунди сам се заледила. Осетила сам како ми лептирићи урнишу стомак и није ми било јасно шта се догађа. Влада ме је само привукао себи и страсно пољубио.

Чули смо да се врата откључавају и брзо смо се удаљили. Милош је ушао, као и увек срећан што ме види. По први пут ми је било непријатно да га пољубим. Не због онога што се десило пар секунди пре његовог уласка, већ због тога што сам знала да се неће завршити на томе.

Пар дана касније, Влада ме је позвао да дођем како би попричали о ономе што се десило. Милош је тек отишао на посао и знали смо да се неће вратити бар још наредних девет сати. Сада када размислим, само сам уверавала себе да се ништа неће десити, да заиста идем само да разјаснимо ситуацију. Међутим, чим сам га угледала, мозак као да је испарио. Још на вратима смо почели да се љубимо.

Нисам могла да објасним шта ми се догађа, а и он је био подједнако збуњен. Виђали смо се кришом, код мене, код њега. Секс је био фантастичан, нисмо могли да се заситимо једно другог. А свадба се приближавала, месец по месец је пролазио и више нисмо имали куд. Последњи пут је био најбољи и најтежи.

Знам да ће ме многи осуђивати, и да неће разумети јер нису у мојој кожи, али ја Милоша заиста волим. То што сам имала са његовим братом остаће далеко у прошлости, као један слатки, мали грех. Ни Влада, ни ја никада више нећемо споменути шта је било. То ће остати наша мала тајна.

Идем, младожења ме чека...