Развој технолошког бизниса - добра идеја, сигуран успех
БЕОГРАД - Развој технолошког бизниса је најбољи, а можда и најбржи начин да човек себи обезбеди сигуран посао, о чему сведочи и све већи број стартап компанија у Србији, рекао је пограмски координатор Бизнис инкубатора за информационе и комуникационе технологије ИЦТ Хуб Алекс Човић.
Према његовим речима, српска стартап заједница убрзано се развија последњих неколико година, а бројне су компаније које успешно послују на глобалном нивоу. Човић је истакао да је за покретање стартапа потребан пре свега ентузијазам, затим тим који дели визију, јер је готово немогуће све урадити сам, али и институције које пружају подршку развоју.
Никад лакши развој идеје
Када је реч о почетним средствима за покретање стартапа, поред опције самосталног финансирања, постоје и разни фондови, па иако то звучи готово невероватно, никада лакше није било добити директну инвестицију за развој идеје, указао је он.
"У Србији постоји приватни фонд који прилично активно ради у последње време и инвестира у локалне тимове, а такође у окружењу има неколико фондова који инвестирају новац у тимове који су на самом почетку и који често немају много више од идеја", наводи Човић.
Говорећи о институцијама које помажу стартапове, али тиме и предузетничку заједницу, у Србији их постоји неколико, међу којима су ИЦТ Хуб, Стартлабс, као и Стартап академија која, као школа технолошког предузетништва, за кратко време припрема младе предузетнике за добијање инвестиција.
Приликом покретања стартапа тимови се често суочавају са бројним изазовима, међу којима је и савладавање разноврсних вештина.
Он је указао да каријера технолошког предузетника подразумева да, осим основне специјалности програмирања, научи доста о разним аспектима пословања - о рачуноводству, финансијама, праву, маркетингу, продаји...
Човић није могао да прецизира колико у Србији има стартапова - младих компанија које се најчешће баве високотехнолошким бизнисом и имају потенцијал за брз раст и развој, али је навео да је на Стартап фестивалу, који се одржао у мају у Београду, учествовало око 40 домаћих тимова.
Према његовим речима, домаће стартап компаније се најчешће баве развојем игара, али и система за вођење пословања за специфичне индустрије, па тако имамо веома успешне примере домаћих тимова који развијају софтер за адвокате, ветеринаре, аутопревознике...
Идеја за глобално тржиште - предуслов за успех
Све ове компаније од почетка развијају идеје за глобално тржиште, што је један од предуслова за успех, због специфичности домаћег тржишта које је мало, поготово у домену интернет пословања, објашњава Човић и додаје да је заиста тешко поредити наше тржиште од седам милиона у односу на глобално које чини седам милијарди људи. Ипак, и поред тога има интересовања за идеје стартапова, јер ће, што је и логично, већина домаћих компанија своје производе пре свега тестирати и проверити на домаћем тржишту, рекао је Човић. Такође, додао је он, стартапови се труде и да преиспитују почетне идеје са реалним људима и да уче од њих, да би на крају направили производе, сервисе и услуге, који су заиста потребни некоме. Иако је крајњи циљ развоја стартапа у већини случајева добра продаја, то није правило.
Како наводи Човић, у Србији постоји неколико стартапова који добро послују већ годинама са сопственим ресурсима, сервисирају клијенте којих је често неколико десетина хиљада и имају веома одржив бизнис са природним темпом раста. Са друге стране, често се тимови концентришу на брз раст и развој са циљем коначне продаје, што се, према грубим проценама, може урадити за неких три до пет година, указао је Човић.
