Русија и Украјина јабуке раздора и око шефа дипломатије ЕУ
БРИСЕЛ - Разлике у политици према Русији, у светлу украјинске кризе, утицале су на то да вођи Европске уније у Бриселу одложе за крај августа именовање новог челника европске дипломатије уместо Кетрин Ештон, а тиме је одложен и избор новог председника Европског савета, иако је за то место и даље једини јасан кандидат данска премијерка Хеле Торнинг-Шмит.
Преко тога ко ће водити Европску службу за спољно деловање, надлежну за дипломатију и безбедносно-одбрамбену политику Уније, прелама се и суштинско виђење стратегије у политици ЕУ према свету и првенствено Русији, што се посебно заоштрило због украјинске кризе.
Пољска, балтичке земље и шеф шведске дипломатије Карл Билт су за то да се Европска унија органски повеже с Украјином, Молдавијом, Грузијом, као с НАТО, траже много оштрије санкције према Москви због кризе око Украјине, тако да су у виђењу политике према Русији много ближе Америци.
Истовремено, "источноевропске чланице с историјским теретом односа с Русијом", како их зову медији у ЕУ, траже за себе положаје у Европској комисији, а имају и своје кандидате за челнике Уније, па у медијима има коментара и да је то део "трговине".
Немачка, Италија, углавном и Француска, као и чланице на југу ЕУ, траже од Москве да промени политику према Украјини, али нису за то да се жешћим економским одмаздама угрозе и велики пословни интереси европских компанија и банака у Русији и сматрају да је Русија превелики сусед и моћан партнер да би се с њом ишло у неки "хладни рат".
Вође ЕУ су се ипак договориле да заоштре санкције према Москви, али дипломате у Бриселу мисле да никакве, па ни жешће америчке санкције, неће приволети Русију да попусти ако не дође до обуставе војних операција Кијева у "проруским" областима Украјине и правих преговора "свих страна" око мирног трајног решења кризе.
