Rusija i Ukrajina jabuke razdora i oko šefa diplomatije EU
BRISEL - Razlike u politici prema Rusiji, u svetlu ukrajinske krize, uticale su na to da vođi Evropske unije u Briselu odlože za kraj avgusta imenovanje novog čelnika evropske diplomatije umesto Ketrin Ešton, a time je odložen i izbor novog predsednika Evropskog saveta, iako je za to mesto i dalje jedini jasan kandidat danska premijerka Hele Torning-Šmit.
Preko toga ko će voditi Evropsku službu za spoljno delovanje, nadležnu za diplomatiju i bezbednosno-odbrambenu politiku Unije, prelama se i suštinsko viđenje strategije u politici EU prema svetu i prvenstveno Rusiji, što se posebno zaoštrilo zbog ukrajinske krize.
Poljska, baltičke zemlje i šef švedske diplomatije Karl Bilt su za to da se Evropska unija organski poveže s Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, kao s NATO, traže mnogo oštrije sankcije prema Moskvi zbog krize oko Ukrajine, tako da su u viđenju politike prema Rusiji mnogo bliže Americi.
Istovremeno, "istočnoevropske članice s istorijskim teretom odnosa s Rusijom", kako ih zovu mediji u EU, traže za sebe položaje u Evropskoj komisiji, a imaju i svoje kandidate za čelnike Unije, pa u medijima ima komentara i da je to deo "trgovine".
Nemačka, Italija, uglavnom i Francuska, kao i članice na jugu EU, traže od Moskve da promeni politiku prema Ukrajini, ali nisu za to da se žešćim ekonomskim odmazdama ugroze i veliki poslovni interesi evropskih kompanija i banaka u Rusiji i smatraju da je Rusija preveliki sused i moćan partner da bi se s njom išlo u neki "hladni rat".
Vođe EU su se ipak dogovorile da zaoštre sankcije prema Moskvi, ali diplomate u Briselu misle da nikakve, pa ni žešće američke sankcije, neće privoleti Rusiju da popusti ako ne dođe do obustave vojnih operacija Kijeva u "proruskim" oblastima Ukrajine i pravih pregovora "svih strana" oko mirnog trajnog rešenja krize.
