НЕОБИЧНА МЕСТА у Србији о којима се мање прича: СРПСКА ПРАШУМА и покретна острва (ФОТО)

1. ХРАМ И ЈАВНА КУПАТИЛА: Античка palata Felix Ромулијана, у близини Зајечара, у источној Србији.

Некадашња резиденција римског цара Гаја Валерија Максимилијана Галерија ( 293- 311. н. е. ) који је био способан војник. Римски цар Диоклецијан га је прогласио цезаром и оженио ћерком Валеријом.

Максимилијан је 306. постао поглавар Римске Империје. Након најезде Словена крајем шестог века резиденција је напуштена.

У близини Ромулиане на локалитету Магра, сахрањени су Максимилијан и његова мајка Ромула, по којој је Ромулиана и добила име. На Магри се могу видети две гробине хумке - тумули са ломачама на којима је извршено спаљивање императора и његове мајке. 

Данас посетиоци могу видети остатке некадашње палате са мозаицима изванредне лепоте, статуу императора Максимилијана, храм посвећен божанствима Јупитера и Херкула, јавна купатила.

2. КРСТАРЕЊЕ, МЕАНДРИ И СТАНИШТЕ БЕЛОГЛАВИХ СУПОВА: Резерват природе Увац на југозападу Србије простире се на општине Сјеница и Нова Варош, а заштићен је од 1971. због невероватне лепоте и великог природног богатства.

Прелепи меандри реке Увац се простиру од хидроелектране Кокин брод до села Крстац на путу ка Сјеници. Могу видети са многобројних видиковаца из околних села, а улепшани су природним стаништем белоглавих супова.

Први сусрет са невероватним птицама, чији распон крила може да достигне и до три метра, заиста је јединствен и ако имате среће, можете видети и јединствен плес белоглавих супова приликом парења.

Резерват Увац у својим клисурама крије и неколико великих пећина, од којих је највећа Ледена пећина дугачка 2.5 километра, богата дворанама и бистрим језерцетом.

Крстарење бродићима је прави доживљај, а и пецање је право уживање, ако сте љубитељ, пошто је Увац врло богат пастрмком, шараном, кленом и другим врстама.

3. КАО ИЗ ГОСПОДАРА ПРСТЕНОВА: Бајковити водопад Прскало – на јужном Кучају, створила је најмаштовитија игра воде и кречњака. Он се налази поред самог пута који од Ресавице води ка Честобродици, источно од Параћина.

Шумски пут до водопада је у пролеће непроходан због фауне која је врло активна и рајски лепа. Лети, када се букове шуме јужног Кучаја разгранају и расцветају, вода низ бедем од сиге само стидљиво капље што вам даје осећај као да сте у сну. Висок је око 15 метара, врло је сиромашан водом чак и у пролеће када има воде, мада никада не пресуши.

Неодољиво подсећа на бајковити Толкинов плато замка Гондор у књизи о Господару прстенова. Извор реке Небуково се налази само неких 70-ак метара изнад водопада. Ова река овде извире и нестаје, понире на пола пута према Ресавици одакле се накраћим путем и стиже до овог водопада.

4. ПЛУТАЈУЋА ОСТРВА: Семетешко језеро на Копаонику и Власинско језеро у близини Сурдулице имају занимљив природни феномен. По њима острва плове.

Семетешко језеро је пречника око 60 метара, а највеће плутајуће острво је дугачко 15 метара и обрасло растињем, а на њему је чак и неколико високих стабала. Поред овог острва, постоји и неколико мањих, док су неколико уништили купачи. Острва се померају када дува ветар, а исто тако их могу и посетиоци сами „возити“, баш као чамцем.

Његова дубина се не може измерити, јер су подводни извори из којих језеро добија воду толико дубоки и широки да су и сами део њега. Даждевњаци су стари ставновници Семетешког језера, а недавно је извршено и порибљавање језера.

Власинско језеро је смештено на 1. 213 метара надморске висине, у близини града Сурдулице, у југоисточном делу Србије. Површина овог акумулационог језера је 15 квадратних километара, а дубина чак 35 метара.

На језеру постоје два острва: Страторија и Дуги дел, а оно по чему је ово  језеро чувено јесу плутајућа острва која мењају свој положај.

Претпоставља се да су необична острва последица подводног биља које је израсло на дну језера, па се у великим комадима откинуло са језерског дна и испловило. На неким острвима је чак израсло и дрвеће, највише врбе и брезе.

Природне лепоте и реткости овог подручја чине планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе. Регистровано је више од 300 лековитих биљака око језера.

Оно што је карактеристично за флору је, свакако, врло ретка биљка месождерка под називом росуља. Веома је богато гргечом, кленом, сомовима, шаранима, белим амурима и пастрмком.

5. МАНАСТИРИ И НЕВЕРОВАТНА ПРИРОДА: Овчарско кабларска клисура

Усечена између планина Овчар и Каблар, ова клисура представља јединствену морфолошку целину. Удаљена је око 20 километара од Чачка. Дугачка је око 20 километара, а забележена је највећа дубина од  710 метара.

Поред тога што је богата прелепим пејзажима, у њој се налази и велики број средњевековних манастира. Богата је и различитим врстама биљног и животинсјког света, и као таква је заштићена као предео изузетних одлика и категорије.

6. ОРХИДЕЈЕ: Делиблатска пешчара

Ова пешчара је смештена у јужном Банату и јединствена је у Европи. Изузетно је богата ретким врстама биљака, које се не могу наћи нигде другде у нашој земљи, а неке ни у свету.

Она је станиште око 20 различитих врста орхидеја и великом броју ретких и угрожених врста птица, па је ово подручје проглашено најзначајнијим стаништем птица у Европи.

7. ЈЕДИНА ПРАШУМА У СРБИЈИ: Винатовача 

Налази се на Кучајским планинама и три и по века овде није посечено ни једно стабло, тврде шумари, а најчешћи посетиоци, који је и брижно чувају, су студенти београдског Шумарског факултета.

До Винатоваче се иначе тешко стиже. Она је живи сведок како је овај део Србије изгледао пре више векова.

Букве у Винатовачи у пречнику имају више од метра, а високе су и до 45 метара. Старост појединих стабала процењује се на 300 и више година.

Винатовача је под заштитом државе највишег степена што значи да је строго забрањена било каква људска интервенција. Није дозвољено чак ни брање шумског биља или гљива, а о сечи стабала наравно нема ни говора. Кад нека буква под утицајем снега и ветра од старости падне ту и остаје, ништа се не дира.

8. НАЈВЕЋА КЛИСУРА У ЕВРОПИ: Национални парк Ђердап

Простире се у североисточној Србији на граници са Румунијом, и проглашен је за национални парк 1974. Основни природни феномен подручја је грандиозна Ђердапска клисура Дунава, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи. Ђердапску клисуру чине четири мање клисуре и три котлине, које се наизменично смењују у дужини од готово 100 км.

Због велике дужине и дубине, најразноврсњих облика рељефа и заклоњених станишта са специфичном микроклимом, Ђердапска клисура је један од најзначајнијих рефугијума древне флоре и фауне Европе.

Подручје Парка насељава преко 1100 биљних врста, а разноликост станишта и биљних заједница одразила се и на фауну, која такође обилује реликтним врстама. Национални парк је станиште за преко 150 врста птица, а има још и других фаунских врста и сисара.

Ђердапска клисура показала се као сигурно и удобно уточиште не само биљним и животињским врстама, него и човеку. О томе сведочи изузетно богатство налаза из различитих доба праисторије и историје, присуство надалеко чувеног неолитског насеља Лепенски Вир, трагови присуства римске и византијске цивилизације и други културно-историјски споменици.

Уколико вам се ово допало, сигурно ће вас интересовати и како су београдски крајеви добили име (више информација ОВДЕ)