Упознајте домаћег врапца

Живахност и окретност коју поседују ове малене птице приписале су им и неке људске особине. Како је перцепција песника врапце гледала кроз `ружичасти филтер`, од људских особина су им додељени ведрост, усхићење, марљивост, живост духа. Иако су ово највероватније плодови људске маште, није лоше да врапце понекад пажљивије посматрате. Вероватно ће и вама изгледати да су они заиста весели. Једно је сигурно, ''дружење'' са овим птичицама заиста делује позитивно на расположење.

Популација врабаца је кроз историју углавном расла. Ипак, њихова бројност током двадесетог века чак и опада у развијеном делу света. Разлог тим променама је тесна повезаност врабаца и човека. Са ширењем цивилизације из Европе ка другим континентима кретали су се и врапци. Изузетна прилагодљивост и отпорност омогућиле су овим птичицаа да се прошире по целом америчком континенту за мање од 100 година након што су их из Европе донели трговачким бродовима. Можда најбољу илустрацију прилагодљивости врабаца представља неколико парова које су рудари чували на 700 метара испод површине Земље у рудницима Јоркшира. Птице о којима је реч су чак имале и младе у окну рудника!

Врапце ретко можемо да видимо у ненасељеним подручјима. Како се претежно хране зрневљем бројност у градовима им се благо смањила са потискивајнем коња из саобраћаја. Данас у насељеним местима врапци углавном живе од људи који их хране по парковима. Наравно, и даље су чести становници фарми са домаћим животињама. Природних непријатеља имају, мада не много. Тој категорији припадају мачке, сове и јастребови. Упркос њима, скоро сваки грм у парку, гушћа крошња или погодан отвор у крову представљају дом овим вечито ужурбаним птицама. Гнезда која од травчица и перја заједнички праве мужјак и женка углавном изгледају неуредно па чак и прљаво. Врапцима је очито најважнија употребна вредност гнезда. Женка у њега полаже од 4 до 9 јаја. Младунци у року од пар недеља науче да лете и убрзо напуштају родитеље.

Када кажемо врабац, ми мислимо на домаћег врапца или Passer доместицус-а који је најбројнији у Европи и северној Африци. Северно Амерички врабац је сличан мада има нешто краће ножице и дебљи кљун. Мужјак домаћег врапца пред парење добија сивкасту траку поврх главе, кестењасте нијансе на крилима и светло беле `образе`. Испод кљуна је тамно црна трака која се протеже до корена ока. Женке имају мање изражене нијансе сиве и смеђе боје без црних и кестењастих шара. Млади мужјаци као и они који нису у периоду парења личе на женке, то јест, немају изражену већ нешто ''испранију'' боју перја.

Иако су далеко од егзотичних, врапци су свакако занимљиве птице. Када будете посматрали њихове колоније по крошњама и грмовима и изненадићете се занимљивом хијерархијом, повременим ''svađama'', неустрашивом отимању хране од знатно већих птица и наравно - невероватном енергијом.

(zivotinjsko-carstvo.com)