Непозната архива Слободана Јовановића стигла је у Адлигат: "Стотине докумената писаних руком..."
"Архивска грађа коју сада приказујемо по први пут јавности стигла је у Адлигат захваљујући мрежи посвећених чланова Адлигата."
Непозната архива Слободана Јовановића (1869 – 1958) сада је доступна јавности у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.
Више од стотину дописница и писама, али и личних докумената познатог научника, правника, историчара, политичара и писца, професора Велике школе, професора и ректора Универзитета у Београду и председника краљевске владе у избеглиштву у Лондону.
Београдски концерт музичког ансамбла ИЛ ДИВО: 28. октобра 2023. године у 21х
Три дана Стреет food фестивала обележило протекли викенд у Земуну
- Архивску грађу Слободана Јовановића тек ће истраживати историчари. Потребно је детаљно прочитати стотину докумената писаних руком, да би се схватио потпуни значај ове новопронађене збирке. У овом стадијуму можемо да кажемо да је очигледно да је значај збирке велики већ по томе што се на основу дописница може тачно пратити кретање Слободана Јовановића по европским градовима, али и унутар Краљевине Југославије у дугом временском периоду почев од 1907. године па све до 1939. Ради се, пре свега о породичној преписци, дописницама које је Слободан Јовановић упућивао ужим члановима своје породице, мада постоји и неколико важних писама упућених другим интелектуалцима. Архивска грађа коју сада приказујемо по први пут јавности стигла је у Адлигат захваљујући мрежи посвећених чланова Адлигата. - изјавио је Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.
Најзначајније дописнице, 16 примерака, свакако су упућене Слободановом оцу Владимиру Јовановићу (1833 – 1922), академику, министру финансија, потпредседнику Државног савета, члану Сената, професору Политичке економије на Великој школи, идеологу Либералне странке, председнику Српског ученог друштва и почасном члану Српске краљевске академије. Значајна су и писма упућена Драгославу Страњаковићу (1901 – 1966) историчару, професору Београдског универзитета и потпредседнику Српског културног клуба и Владимиру Гарашанину (1885 – 1964) адвокату и доктору правних наука.
Слободан Јовановић је први који је понео име Слободан, док се његова сестра звала Правда. Управо Правди Ристић (рођ. Јовановић) упућено је 27 дописница, док је сестрићу Андри Ристићу упућено 34 дописнице, а Михаилу Г. Ристићу, зету, 16 дописница.
Међу документима се налази и неколико личних докумената, као што су платна књижица у којој се виде приходи Слободана Јовановића у периоду од 1935. до 1937. године, затим чланска карта Удружења Универзитетских наставника у Београду из 1938, а ту су и визит карте са рукописом Слободана Јовановића.