СВЕТЛА БРОДВЕЈА НА ДОРЋОЛУ – „ПАЛЕ ЗВЕЗДЕ“ ЗАСИЈАЛЕ У ТЕАТРУ ХУМАНОСТИ
Овације за Катарину Радивојевић, Маријану Мићић и Милоша Влалукина на претпремијери и премијери представе рађене по хит комедији „Легенде” Џејмса Кирквуда.
Када се рефлектори угасе, креће борба са мраком. Када аплаузи утихну, остану унутрашњи немири. А на даскама које живот значе остаје само – хуманост. Комад који су на оф-Бродвеју годинама изводиле славне Џоан Колинс и Линда Еванс тихо се ушуњао међу београдску публику, у интиман простор Фондације Mozzart. Без помпе и гламура, али са много бродвејског стила, над српском сценом поново су засијале Катарина Радивојевић и Маријана Мићић, а премијера представе „Пале звезде“, рађена по мотивима хит комедије „Легенде” Џејмса Кирквуда, донела је једну сасвим нову емоцију у театар хуманости на Дорћолу.
„Комад говори о томе колико постаје мрачно када се на сцени угаси светло. Кад нас нико неће. Ово је прича о ривалиству Оливере и Мире, али о томе колико је на крају најважније да будемо једни уз друге. Представа се са великим успехом изводила на оф-бродвеју, а Ана Родић ју је прилагодила нашим условима и донела српски твист. Зато је сцена Фондације Mozzart, која продукционо стоји иза овог пројекта, била идеална за претпремијеру и премијеру. Јер се и овде много говори о подршци, хуманости“, нагласила је Катарина Радивојевић, легендарна глумица и продуцент која је окупила сјајну екипу око ове идеје.
У представи игра и Милош Влалукин, редитељ је Дејан Јанковић, кореограф Рената Шкобо из Њујорка, а костимограф Марија Тарлаћ. Музику је радио Бојан Перић из Амстердама.
„Екипа је интернационална, а у простору Фондације Mozzart смо се осећали као код куће. Имали смо расвету која не постоји у другим позориштима и велику подршку. Мени је било предивно, сусрет са београдском публиком је заиста био емотиван“, истакла је наша прослављена глумица.
После пет година паузе, на сцену се у великом стилу вратила Маријана Мићић, која је сјајно изнела улогу позоришне диве Мире.
„Много сам узбуђена и срећна, недостајало ми је позориште. Уживала сам у лику Мире, добила сам коментаре да подсећа на Тању Бошковић, Дану Максимовић и Снежану Савић, ја њих заиста видим као те госпође у бундама, са цигаретама. Ово је једна емотивна прича о томе шта нас све чека кад се угасе светла, јер много је теже отићи у пензију као глумац него као пекар. Фалиће нам рефлектори, сцена... И баш у тим тренуцима је најважније да смо ту једни за друге, да заборавимо на ривалство и свађе. Да се ујединимо и будемо људи. Баш зато је сјајно што смо комад премијерно извели на сцени Фондације Mozzart, која негује културу хуманости – улазнице се не наплаћују, него је довољно послати један хуманитарни СМС. Све нам је то дало додатни елан, а простор је заиста сјајан, очекујем да се овде игра и по 25 представа месечно“, истакла је Маријана.
Између две „пале звезде“ засијао је и Аранђел - Арчи, урбани градски тип који свим силама покушава да споји две диве на сцени.
„Увек може у граду да се сретне такав лик – иде на премијере, завршио режију, хоће да снима али му не полази за руком и тако му прође цео живот“, кроз осмех је рекао сјајни Милош Влалукин, који је заблистао под рефлекторима театра хуманости. „Ово је пре свега једна људска прича, на крају се све своди на ту топлину коју имају наши ликови. По реакцијама публике бих рекао да ће ова представа заживети, баш као што је заживела и ова нова сцена. Још пет оваквих простора би било мало, јер Београд нема довољно позоришта. Сјајно је што се улаже у културу и што постоји цео један хуманитарни концепт. Радујемо се новом извођењу у Фондацији Mozzart“.
ВИШЕ ОД 300 ПОРУКА И 300.000 ДИНАРА ЗА ЛЕЧЕЊЕ МИЛОША ЦЕЛНЕРА
Током оба дана публика је била део велике хуманитарне акције за помоћ Милошу Целнеру (1904 на 3030), а послато је више од 300 СМС порука. Фондација Mozzart додатно је издвојила 300.000 динара и наставила да негује уметност хуманости у овом театру. Одмах после аплауза, глумци су се захвалили свима на овом чину доброте.
