Професорка историје Ивана Јанковић открива туристичко благо Ужица: "Град има невероватан потенцијал, али је препуштен немару"

Ужице је град изузетно богате историје и културе, али многе његове приче и знаменитости и даље остају недовољно познате широј јавности. 

На то је у разговору за Радио Сан указала Ивана Јанковић, рођена Ужичанка, професорка историје и лиценцирани туристички водич, која се годинама бави истраживањем и промоцијом историје свог града. 

Како истиче, љубав према историји и путовањима спојила је у јединствен посао. 

- Већ седамнаест година радим као професорка историје и за мене је то велика привилегија. Пре две године постала сам и лиценцирани туристички водич и тако сам спојила две своје љубави, историју и путовања. Данас могу и својим ђацима и путницима да представим ширу слику свега онога о чему говорим - каже Јанковићева. 

Пројекат који открива заборављене приче 

Кроз пројекат и профил "Стазама духа", она заједно са ученицима открива и промовише мање познате приче из историје Ужица и његове околине. 

- Трудимо се да оживимо неке заборављене догађаје и личности. Многи рођени Ужичани нису знали за те приче, па су нам се јављали и говорили да ће обићи места о којима смо говорили. То ми показује колико је важно причати о историји свог града - наводи она. 

Према њеним речима, Ужице има изузетно богату туристичку понуду која обухвата различите историјске епохе: од праисторије, преко античког и средњовековног периода, па све до савременог доба. 

- Нажалост, чини ми се да туристичка промоција града није на нивоу који заслужује - истиче Јанковићева. 

Заборављени добротвори и уметници 

Међу личностима које су обележиле историју Ужица, а данас су готово заборављене, Ивана Јанковић издваја Илију Неранџића, великог добротвора захваљујући коме је изграђена прва основна школа у граду. 

- Он је оставио тестамент и сав свој иметак наменио изградњи школе за младе Ужичане. Нажалост, данас мало људи зна за њега - каже она (о обнови гроба Илије Неранџића сазнајте кликом ОВДЕ).

Подсећа и на Михаила Миловановића, првог академског сликара ужичког краја, рођеног у селу Гостиница, који је био школован у Минхену и аутор портрета великих српских војсковођа попут Радомира Путника, Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и краља Петра Првог. Миловановић је био и вајар и сликар, а за свој рад добио је и Орден Светог Саве. Његов легат данас се чува у Народном музеју у Ужицу. 

Ивана Јанковић подсећа да је вила ужичког уметника срушена, те да након тога ништа није учињено (детаљније на ову тему кликом ОВДЕ).

Хидроцентрала на Ђетињи – неискоришћен туристички потенцијал 

Када је реч о туристичким атракцијама, Јанковићева посебно истиче хидроцентралу на Ђетињи, изграђену 1900. године по принципима Николе Тесле. 

- Та хидроцентрала је подигнута само пет година након оне на Нијагариним водопадима. Камен темељац поставио је краљ Александар Обреновић на Илиндан 1900. године. То је прича која би могла да буде велика туристичка атракција - објашњава она. 

"У питању је наш немар"

У непосредној близини налазе се и Стари град – средњовековна тврђава из времена властелинске породице Војиновић, градска плажа и хотел "Турист", што додатно говори о туристичком потенцијалу тог простора. 

- Замислите колико би то била велика туристичка атракција. Туристи би могли да долазе, да чују причу о хидроцентрали и да виде како је настала. Нажалост, мислим да данас посетиоци не могу ни да уђу у тај простор. У питању је наш немар. Јер имате преко пута хотел "Турист", коме је потребна једна озбиљна, да кажем, козметичка корекција. Плажа која је заиста један леп локалитет у нашем граду и ви имате ту једно ругло, буквално, надомак хидроцентрале. Поред је Стари град, што је такође нешто прелепо, што је симбол нашег града, а такође није, колико знам увек отворен за јавност - истиче професорка Ивана.

Бисери историје у околини Ужица 

Међу најзначајнијим историјским локалитетима у околини града Јанковићева издваја Белу цркву каранску, у чијој порти се налазе рељефи и натписи из римског периода, из другог и трећег века. 

Цркву је у 14. веку подигао жупан Петар Брајан са својом породицом, а у њој су сачувани фреско-портрети ктитора. 

- У близини се некада налазила и вила породице Миловановић, која је нажалост срушена. То је још један пример како понекад не чувамо довољно своје наслеђе - наводи професорка. 

Црква Светог Марка – симбол историјске промене 

Посебно место у историји града заузима црква Светог апостола и јеванђелисте Марка, подигнута почетком 18. века. 

- У једном тренутку у Ужицу је било на десетине џамија. Када су се први пут чула звона са ове цркве, то је био знак да се историја мења и да се завршава период турске власти - објашњава она. 

Потребни су људи који разумеју туризам 

Ивана Јанковић активно ради на промоцији града кроз сарадњу са туристичким организацијама и медијима, а гостовала је и у више телевизијских емисија и репортажа. 

Ипак, сматра да је за развој туризма потребно много више системског рада. 

- Недостаје нам више туристичких агенција и више образованих људи у туризму. Потребни су људи који разумеју историју овог краја и који имају енергију да је представе на прави начин - закључује она.

Локалитет за југоносталгичаре

Професорка Ивана Јанковић истиче да је Ужице град који мора да се похвали и југословенским наслеђем, јер је и тај период оставио снажан траг у његовом развоју и идентитету. Ипак, уз то наслеђе не смемо заборавити ни много старије слојеве историје, од праисторије и античког доба, преко средњег века, па све до савременог времена, наглашава она.