Аутор серије "Адолесценција" оштро реаговао на објаву Илона Маска: "Бавимо се насиљем над девојкама, а не расом"
Серија "Адолесценција" изазвала је контроверзе након тврдњи да је идентитет убице намерно промењен из политичких разлога, што је додатно подгрејао Илон Маск својом објавом на платформи X. Аутор Џек Торн одбацио је ове оптужбе, истичући да серија истражује проблем мушке агресије и радикализације младих, а не питање расе.
Савремена телевизија све чешће поставља непријатна питања. Када се у уметности нађу теме које дубоко задиру у друштвене проблеме, готово је неизбежно да ће наићи на полемике.
Управо то се догодило серији "Адолесценција", која није само изазвала пажњу гледалаца, већ и неочекивану буру на друштвеним мрежама, која се полако прелива и на ширу јавност.
У средишту приче налази се Џејми Милер, тринаестогодишњи дечак ухапшен због убиства девојчице из своје школе. Иако су творци серије Џек Торн и Стивен Грејем нагласили да "Адолесценција" није инспирисана једним конкретним случајем малолетничког убиства, појединци су у томе видели нешто друго – политичку пропаганду. Спекулације да је оригинални идентитет убице био дечак црне расе, а да је то „намерно промењено“ како би дечак беле расе постао симбол проблема, брзо су се прошириле интернетом, а ствар је кулминирала када се у расправу укључио Илон Маск. Он је на својој платформи "X" поделио објаву у којој је Торн оптужен за „анти-белачку пропаганду“, уз коментар који је гласио једноставно: „Вау.“
Торн, међутим, оштро одбацује ове инсинуације, тврдећи да серија није прича о раси, већ о мушкој агресији и радикализацији младих путем интернета. „Не бавимо се расом. Говоримо о проблему мушкости. Покушавамо да уђемо у срж проблема, не да дамо коначне одговоре, већ да га сагледамо из више углова,“ изјавио је у подкасту The News Агентс.
Критичари су сагласни да "Адолесценција" храбро задире у тему која постаје све актуелнија – све веће насиље међу младићима, посебно према девојкама. „Питање које смо себи поставили било је: зашто расте насиље младића према девојкама? Шта је узрок?“, рекао је Торн за Деадлине. Његов циљ није био да публици сервира једноставне одговоре, већ да кроз лик Џејмија прикаже сложеност овог проблема.
Додао је и да верује како су успели да расветле проблем који је до сада био присутан у јавним разговорима, али недовољно истражен. „Људи желе да разумеју Џејмија и кроз његову причу сагледају ширу слику. Ако смо у томе успели, онда је наш труд имао смисла.“
Било да је реч о искреном истраживању феномена или о контроверзи коју су поједини кругови једва дочекали, једно је сигурно – Адолесценција није прошла незапажено. А можда је управо то њен највећи успех.
