Памтимо је као Савку из "Срећних људи": Ретко ко зна да је супруга познатог писца и да је пред велики успех доживела трагедију

У својој богатој каријер, првакиња ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, глумица Александра Николић одиграла је бројне роле, од Барбаре Брукнер, Ирме Шинко, Питије, Милице Милетић, до Маге, Минке, Ифигеније… 

За свој особени сценски израз Александра Николић је својевремено добила вредно признање: Печат Народног позоришта у Београду, који се по одлуци управника, додељује поводом посебног доприноса животу и раду ове куће културе, којој је ова уметница верна од 1980. године.

Телевизијска публика Александру Николић највише памти по улози Савке Илић из култне серије "Срећни људи".

Шира јавност није упозната са многим детаљима из живота ове глумице, а један од њих је да је у браку са чувеним писцем Милисавом Савићем, са којим има сина Страхињу.

Глума - заклон и заштита

Александра Николић је провобитно студирала филозофију, али је убрзо схватила да је њен животни позив глума.

- Нас шесторо из гимназије је отишло да студира филозофију у Београд. Не глуму, филозофију на почетку. У групи на факсу с нама је била и списатељица Биљана Јовановић, будући професор Коста Дошен, а годину испред нас су били Зоран Ђинђић и Павле Рак. Предавали су нам сјајни професори Вељко Кораћ, Бранко Павловић, Светлана Књажева... Дискутовали смо до изнемоглости, у некој кафаници у подруму у Чика Љубиној. Потписивали смо петиције за наше професоре, понекад бих припалила и лулу - открила је својевремено глумица, па додала:

- После годину дана, вођена неким немиром, пријавила сам се на глуму. И прошла сам из прве. Замисли то! Кад сам напустила студије филозофије, на улици ме је срео асистент Кучинар и изгрдио ме што сам напустила филозофију због те ефемерне глуме. Па и јесте ефемерна, али она је била, и остала, "Мој заклон и заштита од метафизичке студени", како је написао Миљковић у свом опроштајном писму. Тај сусрет с непознатим људима који седе у мраку, а ви на сцени заштићени светлосним кругом у ком истражујете живот. Анализу претварате у игру...

Тријумф и губитак

Прва главна улога Александри се догодила  у представи "Швабица" Лазе Лазаревића у режији Милоша Лазина, у Сомборском позоришту. Уз пословни подухват и велико признање стигла је и породична трагедија.

- Неколико месеци после премијере умире мој отац, с непуних 57 година. Десетак дана после татине смрти добила сам Стеријину награду. Као да ми је он то поклонио, и запошљавам се у Народном позоришту, што је иначе била његова жеља. Ту почиње професионални живот у великој националној институцији, која је постала и остала моја друга кућа - открила је својевремено она.

Савка Илић

Улога Савке Илић у "Срећним људима" донела јој је велику популарност, а људи јој и дан данас прилазе на улици с одушевљењем.

- И тако је једног дана с телевизије дошао позив за серију "Срећни људи". Понудили су ми да играм ону безобразницу Савку Илић. То ме је обашка обрадовало, јер сам могла да је глумим из потпуно другог кључа. Прво, негативац је, а друго, туче мужа и лупа тањире. Трећа и можда најважнија ствар, то је комедија. Ни слутила нисам да ће она на крају побрати толике симпатије. И данас ми прилазе људи с речима: "Ја сам вас као дете гледао" - открила је Александра, која се присетила једне ситуације из кафане:

- У некој кафани непознати човек ми је изненада спустио у крило своју бебу и извадио мобилни да нас слика. Помислила сам - шта је овом човеку, где му је памет? Можда сам ја нека будала, како сме да ми да бебу? Али, очито, он се није уплашио. Имао је поверења у свој омиљени лик и та љубав публике зна да буде баш дирљива. Ми смо мала, сиромашна средина, не производимо мегазвезде, али постоји та нежност и повезаност с публиком која нас храбри и подржава - закључила је Александра Николић својевремено, а пренео "Курир".