Серију о Вуку Унеско уврстио у културно добро Европе – ево колико је било тешко створити дело ком се дивио Умберто Еко

Давне 1987. године, поводом 200-годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, у продукцији Телевизије Београд снимљена је истоимена серија. 

Писање сценарија трајало је девет година, док је само снимање потрајало пуне четири. 

Резултат тог дугог и захтевног рада била је једна од најбољих и најпопуларнијих серија на овим просторима. 

"Вука Караџића" Унеско је уврстио у ризницу културног добра Европе и света, а неретко јој се приписује и епитет "најбоље српске серије свих времена". 

Након што је погледао серију, славни писац Умберто Еко дао је препоруку да ово остварење добије Гран-при Европе, што се и догодило 1989. године у Риму. 

Пред читаоцима је текст "ТВ Новости" из периода када се с нестрпљењем ишчекивала премијера овог великог пројекта. 

У недељу, 8. новембра, Телевизија Београд почиње приказивање серије о животу и делу Вука Стефановића Караџића. Случајно се догодило да овај грандиозни телевизијски подухват од тринаест епизода започне баш на Митровдан, када је пре два века у Тршићу Вук рођен. Овај телевизијски филм, када би се гледао у једном даху, трајао би пуних осамнаест сати, што представља својеврстан рекорд, не само редитеља Ђорђа Кадијевића већ и већине чланова екипе и глумаца. Као што је Вуково дело за његова живота изазивало оштре расправе, очекивало се да ће и ова телевизијска верзија изазвати сличне реакције. Реч је о покушају историјске реконструкције не само Вуковог живота и дела, већ и кључних догађаја – од Кочине крајине, Првог и Другог српског устанка, па све до шездесетих година 19. века. 

Због озбиљности и величине пројекта, сценариста Милован Витезовић започео је рад још 1978. године, док је редитељ Кадијевић у припреми, снимању и монтажи провео пуне четири године. Улогу Вука Караџића у првим епизодама тумачи млади глумац Боривоје Кандић, док у петој епизоди Вука у зрелим годинама преузима доајен југословенског глумишта Предраг Манојловић. 

Огромна екипа – 200 чланова, 430 глумаца и више од хиљаду статиста – омогућила је да се серији унапред, и пре емитовања, додели епитет "грандиозна". У бројке које прате тада највећи пројекат Телевизије Београд спада и податак да је серија коштала 75 милијарди старих динара и да је завршена три месеца пре рока. Брзим радом остварена је значајна уштеда, јер је првобитно било предвиђено да "Вук" кошта око сто милијарди. Серија је снимана широм Југославије – од Охрида до Марибора, а пратећи Вуков живот, екипа је боравила и у Бечу и Будимпешти. 

Првобитно је било планирано и снимање у ДР Немачкој, у Гетеовој кући, али дозвола у последњем тренутку није добијена. Историјски оквир серије обухвата период од времена уочи Кочине крајине до почетка учења Светозара Марковића. У том раздобљу догодили су се српски устанци, успостављена је српска држава и избила буна против самовоље кнеза Милоша Обреновића. Истовремено, Вуков живот био је дубоко повезан са историјом Балкана и Европе. Својим радом Вук је Србе увео у културу тадашње Европе, кроз преводе народних песама и умотворина које је неуморно сакупљао. Ипак, због реформе граматике и ортографије српског језика, често је био више поштован у иностранству него у Србији. 

"Савршена азбука, писао је Вук, може бити само она која има онолико простих гласова, тако да сваки простак, који за неколико дана научи читати и писати, може цео свој век тако правилно писати као највећи Аделунг". У складу с тим начелом, из азбуке је избацио 18 слова и унео шест нових, свевши је на 30 слова – колико у говору има гласова. 

"Пиши као што говориш, а ћитај као што је написано" – једноставно, а генијално решење. Управо због тога трпео је бројне критике и оптужбе – да издаје цркву и православље, да одваја Србе од Русије, па чак и да жели да их покатоличи због слова ј, преузетог из латинице. 

Ни сам Вук, међутим, у полемикама са противницима није увек бирао средства. Када би му понестало новца за објављивање радова, знао је да се понижава пред моћницима, уверен да ради нешто изузетно важно за свој народ. Због свега тога, пред сценаристу, редитеља и глумце постављен је тежак задатак – приказати сложену Вукову личност. 

Колико су у томе успели, требало је да пресуди публика. Серија, поред Вука, оживљава и бројне историјске личности: Карађорђа (Марко Николић), Милоша Обреновића (Александар Берчек), митрополита Стратимировића (Љуба Тадић), Јернеја Копитара (Петар Краљ), Јакова Ненадовића (Бата Живојиновић) и многе друге. 

Као родитељ, Вук није имао среће – од тринаесторо деце које је добио са Аном Краус, сахранио је једанаесторо. Живот је провео у немаштини, па често ни на Божић није могао да купи "фунту меса, а камоли печеницу". 

"Ја једнако мислим да сам боље што заслужио и да ће срамота бити народу српском што ја овако живим", жалио се у једном писму. Умро је 26. јануара 1864. по старом календару у Бечу, где је и сахрањен, а његови посмртни остаци пренети су у Београд тек 33 године касније. 

Редитељ Ђорђе Кадијевић тада је изјавио: 

- За мном је искушење прављења телевизијске фреске Вуковог доба - каже редитељ Ђорђе Кадијевић - и реконструкције највећих историјских секвенци као што су српски устанци, успостављање српске државе, смена династија и низ других важних догађаја. И мада сам увек чезнуо за зујањем камере, никада се нисам надао да ћу снимити серију у трајању 12 играних филмова, колико, отприлике, износи југословенска годишња продукција! Сав тај труд сада чека суд јавности. Међутим, ја сам миран, пошто се уздам у своје сараднике. Већина чланова екипе само за ову серију урадила је више него у свим својим досадашњим филмовима. Рецимо да је костимограф Бранка Петровић искројила на хиљаде костима и да је тако Телевизији Београд оставила фундус већи од већ постојећег, композитор Воки Костић компоновао је више музике него у свим претходним филмовима, сценограф Миле Николић такође је оставио телевизији огромну количину грађе... И глумац Предраг Манојловић више је на екрану него у свим улогама до сада. Огроман труд уложили су и директор фотографије Александар Петковић и монтажер Бојана Субота...