Авганистанка сазнала да јој се брат утопио у Београду: Од тад креће пакао - Истинита прича не оставља никога равнодушним

Након пуних десет година од импресивног редитељског првенца "Ничије дијете", редитељ Вук Ршумовић поново се враћа дугометражном филму са остварењем Међу боговима. Филм је настао у копродукцији Србије, Хрватске и Италије, а већ је приказан на регионалним фестивалима у Сарајеву, Пули и Загребу.

Иако је између два филма прошла читава деценија, Ршумовић није мировао. У том периоду радио је као сценариста на серији "Беса", као и на филмовима "Златни дечко" и "Чувари формуле". Повратком режији дугометражног филма, аутор се тематски враћа поетици која га је и прославила – интимној, снажно емотивној драми инспирисаној стварним догађајима.

У средишту филма налази се потресна прича о избегличком искуству данашњице. Главну улогу тумачи иранска глумица Фересхтех Hosseini, која је за своју интерпретацију награђена на Пулском филмском фестивалу у категорији најбоље главне женске улоге у мањинској копродукцији. Њена снажна и емотивно огољена интерпретација сврстава је међу глумице које би се без проблема уклопиле у филмове аутора попут Asghar Фархади или Јафар Панахи.

Hosseini тумачи Фересхтех, имигранткињу из ратом погођеног Авганистана која са супругом Резом (Реза Akhlaghirad) и децом стиже у Београд на путу ка Немачкој. Међутим, њен пут се неочекивано прекида када сазна да се један Авганистанац утопио у реци. Страхујући да би то могао бити њен брат који је раније кренуо ка Европи, Фересхтех започиње потрагу за истином.

Када се потврди да је реч управо о њеном осамнаестогодишњем брату, Фересхтех одлучује да се избори за његово достојанствено сахрањивање. Тиме започиње њена борба са компликованим и бешћутним бирократским системом. Без личних докумената покојника, власти планирају да га сахране као Н.Н. лице. У покушају да спречи такву судбину, Фересхтех уз помоћ преводиоца Николе, којег тумачи Никола Ристановски, покушава да докаже идентитет свог брата док чека да из Авганистана стигне ДНК узорак њиховог оца.

Филм се у том процесу претвара у снажну студију бирократског система који често делује безосећајније од саме трагедије. У атмосфери која подсећа на најбоље примере савременог румунског филма, Ршумовић приказује зачарани круг администрације у којем се појединац губи између правила и процедура.

Ипак, срце филма остаје Фересхтех и њена борба за достојанство и идентитет. Њена упорност има готово антички призвук – налик Антигони која се супротставља систему како би брату обезбедила достојан покоп.

Тематски, филм се надовезује на савремене европске приче о мигрантском искуству какве су испричане у филмовима попут "Ио Цапитано" и "Зиелона граница", али Ршумовићев приступ остаје изразито интиман и фокусиран на једну личну трагедију.

Режијски стил ослања се на елементе цинéма вéритé естетике – камеру из руке, дуге и непрекинуте кадрове и готово документаристичку атмосферу. Такав приступ омогућава гледаоцу да осети сву тежину и очај кроз који пролази главна јунакиња, до тренутка када њен очај кулминира у готово катарзичном крику.

Са филмом "Међу боговима", Вук Ршумовић потписује снажну и емотивну драму о границама хуманости у времену које их све чешће доводи у питање – филм који кроз једну личну причу говори о универзалној потреби за достојанством, идентитетом и правдом.