Seriju o Vuku Unesko uvrstio u kulturno dobro Evrope – evo koliko je bilo teško stvoriti delo kom se divio Umberto Eko

Davne 1987. godine, povodom 200-godišnjice rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, u produkciji Televizije Beograd snimljena je istoimena serija. 

Pisanje scenarija trajalo je devet godina, dok je samo snimanje potrajalo pune četiri. 

Rezultat tog dugog i zahtevnog rada bila je jedna od najboljih i najpopularnijih serija na ovim prostorima. 

"Vuka Karadžića" Unesko je uvrstio u riznicu kulturnog dobra Evrope i sveta, a neretko joj se pripisuje i epitet "najbolje srpske serije svih vremena". 

Nakon što je pogledao seriju, slavni pisac Umberto Eko dao je preporuku da ovo ostvarenje dobije Gran-pri Evrope, što se i dogodilo 1989. godine u Rimu. 

Pred čitaocima je tekst "TV Novosti" iz perioda kada se s nestrpljenjem iščekivala premijera ovog velikog projekta. 

U nedelju, 8. novembra, Televizija Beograd počinje prikazivanje serije o životu i delu Vuka Stefanovića Karadžića. Slučajno se dogodilo da ovaj grandiozni televizijski poduhvat od trinaest epizoda započne baš na Mitrovdan, kada je pre dva veka u Tršiću Vuk rođen. Ovaj televizijski film, kada bi se gledao u jednom dahu, trajao bi punih osamnaest sati, što predstavlja svojevrstan rekord, ne samo reditelja Đorđa Kadijevića već i većine članova ekipe i glumaca. Kao što je Vukovo delo za njegova života izazivalo oštre rasprave, očekivalo se da će i ova televizijska verzija izazvati slične reakcije. Reč je o pokušaju istorijske rekonstrukcije ne samo Vukovog života i dela, već i ključnih događaja – od Kočine krajine, Prvog i Drugog srpskog ustanka, pa sve do šezdesetih godina 19. veka. 

Zbog ozbiljnosti i veličine projekta, scenarista Milovan Vitezović započeo je rad još 1978. godine, dok je reditelj Kadijević u pripremi, snimanju i montaži proveo pune četiri godine. Ulogu Vuka Karadžića u prvim epizodama tumači mladi glumac Borivoje Kandić, dok u petoj epizodi Vuka u zrelim godinama preuzima doajen jugoslovenskog glumišta Predrag Manojlović. 

Ogromna ekipa – 200 članova, 430 glumaca i više od hiljadu statista – omogućila je da se seriji unapred, i pre emitovanja, dodeli epitet "grandiozna". U brojke koje prate tada najveći projekat Televizije Beograd spada i podatak da je serija koštala 75 milijardi starih dinara i da je završena tri meseca pre roka. Brzim radom ostvarena je značajna ušteda, jer je prvobitno bilo predviđeno da "Vuk" košta oko sto milijardi. Serija je snimana širom Jugoslavije – od Ohrida do Maribora, a prateći Vukov život, ekipa je boravila i u Beču i Budimpešti. 

Prvobitno je bilo planirano i snimanje u DR Nemačkoj, u Geteovoj kući, ali dozvola u poslednjem trenutku nije dobijena. Istorijski okvir serije obuhvata period od vremena uoči Kočine krajine do početka učenja Svetozara Markovića. U tom razdoblju dogodili su se srpski ustanci, uspostavljena je srpska država i izbila buna protiv samovolje kneza Miloša Obrenovića. Istovremeno, Vukov život bio je duboko povezan sa istorijom Balkana i Evrope. Svojim radom Vuk je Srbe uveo u kulturu tadašnje Evrope, kroz prevode narodnih pesama i umotvorina koje je neumorno sakupljao. Ipak, zbog reforme gramatike i ortografije srpskog jezika, često je bio više poštovan u inostranstvu nego u Srbiji. 

"Savršena azbuka, pisao je Vuk, može biti samo ona koja ima onoliko prostih glasova, tako da svaki prostak, koji za nekoliko dana nauči čitati i pisati, može ceo svoj vek tako pravilno pisati kao najveći Adelung". U skladu s tim načelom, iz azbuke je izbacio 18 slova i uneo šest novih, svevši je na 30 slova – koliko u govoru ima glasova. 

"Piši kao što govoriš, a ćitaj kao što je napisano" – jednostavno, a genijalno rešenje. Upravo zbog toga trpeo je brojne kritike i optužbe – da izdaje crkvu i pravoslavlje, da odvaja Srbe od Rusije, pa čak i da želi da ih pokatoliči zbog slova j, preuzetog iz latinice. 

Ni sam Vuk, međutim, u polemikama sa protivnicima nije uvek birao sredstva. Kada bi mu ponestalo novca za objavljivanje radova, znao je da se ponižava pred moćnicima, uveren da radi nešto izuzetno važno za svoj narod. Zbog svega toga, pred scenaristu, reditelja i glumce postavljen je težak zadatak – prikazati složenu Vukovu ličnost. 

Koliko su u tome uspeli, trebalo je da presudi publika. Serija, pored Vuka, oživljava i brojne istorijske ličnosti: Karađorđa (Marko Nikolić), Miloša Obrenovića (Aleksandar Berček), mitropolita Stratimirovića (Ljuba Tadić), Jerneja Kopitara (Petar Kralj), Jakova Nenadovića (Bata Živojinović) i mnoge druge. 

Kao roditelj, Vuk nije imao sreće – od trinaestoro dece koje je dobio sa Anom Kraus, sahranio je jedanaestoro. Život je proveo u nemaštini, pa često ni na Božić nije mogao da kupi "funtu mesa, a kamoli pečenicu". 

"Ja jednako mislim da sam bolje što zaslužio i da će sramota biti narodu srpskom što ja ovako živim", žalio se u jednom pismu. Umro je 26. januara 1864. po starom kalendaru u Beču, gde je i sahranjen, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u Beograd tek 33 godine kasnije. 

Reditelj Đorđe Kadijević tada je izjavio: 

- Za mnom je iskušenje pravljenja televizijske freske Vukovog doba - kaže reditelj Đorđe Kadijević - i rekonstrukcije najvećih istorijskih sekvenci kao što su srpski ustanci, uspostavljanje srpske države, smena dinastija i niz drugih važnih događaja. I mada sam uvek čeznuo za zujanjem kamere, nikada se nisam nadao da ću snimiti seriju u trajanju 12 igranih filmova, koliko, otprilike, iznosi jugoslovenska godišnja produkcija! Sav taj trud sada čeka sud javnosti. Međutim, ja sam miran, pošto se uzdam u svoje saradnike. Većina članova ekipe samo za ovu seriju uradila je više nego u svim svojim dosadašnjim filmovima. Recimo da je kostimograf Branka Petrović iskrojila na hiljade kostima i da je tako Televiziji Beograd ostavila fundus veći od već postojećeg, kompozitor Voki Kostić komponovao je više muzike nego u svim prethodnim filmovima, scenograf Mile Nikolić takođe je ostavio televiziji ogromnu količinu građe... I glumac Predrag Manojlović više je na ekranu nego u svim ulogama do sada. Ogroman trud uložili su i direktor fotografije Aleksandar Petković i montažer Bojana Subota...