"Био је човек који се гадио сопственог народа" Стево Жигон о једној од најмрачнијих фигура српске историје
Један од највећих глумаца југословенског и српског театра, Стево Жигон, говорио је једном приликом о својој каријери, глумачким улогама, позоришту, идентитету и личним ставовима, и истицао да га публика данас најчешће памти по улози Немца из популарне ТВ серије, иако је током каријере играо хероје, цинике и велике љубавнике.
Стево Жигон је готово четири деценије био првак Југословенског драмског позоришта, а иза себе је оставио прегршт позоришних улога, бројне филмске и телевизијске роле, као и резултата на пољу режије.
"Све моје улоге су део мене"
Говорећи о улогама које су обележиле његову каријеру, Жигон је истакао да ниједну не би издвојио као "животну", али је навео да неке никада не може да заборави.
– Све су ми биле драге и све представљају део мене. Ипак, неке не могу да заборавим: Робеспјера у "Дантоновој смрти", Герлаха код Сартра, Иванова код Чехова, Дон Жуана у "Глорији", Јага, као и Хигнса у "Пигмалиону", ког сам играо више од 200 пута – рекао је глумац тада, пренео је "Yugopapir".
Са филма, како каже, посебно памти главне улоге у остварењима "Пет минута раја" и "Рондо", при чему му је "Рондо" донео посебно задовољство јер је био приказиван у регуларним биоскопима у Енглеској.
О кнезу Павлу и односу према Србима
Једна од запаженијих тема ондашњег интервјуа био је лик кнеза Павла, кога је Жигон тумачио у једној ТВ серији.
– И ја сам волео његову малу заинтересованост за државничке обавезе. Био је естета, скупљао је уметнине и отварао музеје. Био је леп, висок, имао је згодну жену – говорио је Жигон, те додао да је кнез Павле био трагична и отуђена личност.
Посебно је нагласио свој однос према Србима, истичући њихову културну и историјску снагу.
– Знате, ја имам један посебан однос према Србима, не само зато што су они код нас већинска нација, него зато што су једини имали своју историју, своју велику културу... која је, поред оне дуготрајне таме под Турцима, за кратко време опет себе сврстали у Европу, и војнички – својим победама, и духовно – својим романима... Сматрам да су вео талентовани, једна ретко витална нација, што показије и то да су успели да имају две династије, које су се међусобно нагањале и прогониле. Међутим, неки "сплин" је ухватио Карађорђевиће доста рано. И Александра и Петра, за кога кажу да је у изгнанству био потпуна нула, она друга, побочна линија, којој је припадао кнез Павле, била је само уметношћу заокупљена. И ја сам волео Павлову малу заинтересованост за државничке обавезе. Једном је рекао неком нашем новинару: "Поздравите вашег председника, он то врло добро ради, али како излази на крај са тим – ужасним народом?" То је, дакле, био човек који се гадио свог рођеног народа, од менталитета до његове личне хигијене... и тако је живео отуђено и владао, као уклет. Али мени је он био, на неки начин, драг; тако неодговоран, одсутан... који је иза себе оставио толико слика...
"Без режије нема више глуме"
Говорећи о тадашњем позоришту, Жигон је био изричит да се глума не може посматрати изван целине представе.
– Данас позориште више не "продаје" глумца, већ представу. Без режије нема више глуме – нагласио је.
Додао је и да просечан глумац јесте хендикеп, али да савремени театар почива на колективној игри, а не на појединачним звездама.
О женама, лепоти и џентлменству
У делу интервјуа посвећеном женама, Жигон је изнео ставове који су и данас често цитирани.
– Жену треба увек обожавати. Цела уметност није ништа друго до обожавање жене. Без жене, нема глуме – рекао је глумац.
Посебно је био оштар према мушкарцима који се не понашају џентлменски.
– Ужасно мрзим мушкарца који није џентлмен, нарочито када се тиме поноси – поручио је.
Говорећи о лепоти, истакао је да су неправилности оно што је чини трајном и упечатљивом, наводећи да се праве лепоте памте управо због своје несавршености.
"Памте ме по Немцу, иако сам играо љубавнике"
На крају, осврнуо се и на перцепцију публике.
– Данас ме се највише сећају по оном Немцу из ТВ серије, иако сам играо много хероја и љубавника. Свако се, на крају, избори за своје име и своју аутентичност – закључио је Стево Жигон давне 1989.
Бард српског глумишта Стево Жигон рођен је у Љубљани, 1926. Потицао је из породице словеначког порекла. Преминуо је у Београду, 28. децембар 2005. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
