"Bio je čovek koji se gadio sopstvenog naroda" Stevo Žigon o jednoj od najmračnijih figura srpske istorije
Jedan od najvećih glumaca jugoslovenskog i srpskog teatra, Stevo Žigon, govorio je jednom prilikom o svojoj karijeri, glumačkim ulogama, pozorištu, identitetu i ličnim stavovima, i isticao da ga publika danas najčešće pamti po ulozi Nemca iz popularne TV serije, iako je tokom karijere igrao heroje, cinike i velike ljubavnike.
Stevo Žigon je gotovo četiri decenije bio prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a iza sebe je ostavio pregršt pozorišnih uloga, brojne filmske i televizijske role, kao i rezultata na polju režije.
"Sve moje uloge su deo mene"
Govoreći o ulogama koje su obeležile njegovu karijeru, Žigon je istakao da nijednu ne bi izdvojio kao "životnu", ali je naveo da neke nikada ne može da zaboravi.
– Sve su mi bile drage i sve predstavljaju deo mene. Ipak, neke ne mogu da zaboravim: Robespjera u "Dantonovoj smrti", Gerlaha kod Sartra, Ivanova kod Čehova, Don Žuana u "Gloriji", Jaga, kao i Hignsa u "Pigmalionu", kog sam igrao više od 200 puta – rekao je glumac tada, preneo je "Yugopapir".
Sa filma, kako kaže, posebno pamti glavne uloge u ostvarenjima "Pet minuta raja" i "Rondo", pri čemu mu je "Rondo" doneo posebno zadovoljstvo jer je bio prikazivan u regularnim bioskopima u Engleskoj.
O knezu Pavlu i odnosu prema Srbima
Jedna od zapaženijih tema ondašnjeg intervjua bio je lik kneza Pavla, koga je Žigon tumačio u jednoj TV seriji.
– I ja sam voleo njegovu malu zainteresovanost za državničke obaveze. Bio je esteta, skupljao je umetnine i otvarao muzeje. Bio je lep, visok, imao je zgodnu ženu – govorio je Žigon, te dodao da je knez Pavle bio tragična i otuđena ličnost.
Posebno je naglasio svoj odnos prema Srbima, ističući njihovu kulturnu i istorijsku snagu.
– Znate, ja imam jedan poseban odnos prema Srbima, ne samo zato što su oni kod nas većinska nacija, nego zato što su jedini imali svoju istoriju, svoju veliku kulturu... koja je, pored one dugotrajne tame pod Turcima, za kratko vreme opet sebe svrstali u Evropu, i vojnički – svojim pobedama, i duhovno – svojim romanima... Smatram da su veo talentovani, jedna retko vitalna nacija, što pokazije i to da su uspeli da imaju dve dinastije, koje su se međusobno naganjale i progonile. Međutim, neki "splin" je uhvatio Karađorđeviće dosta rano. I Aleksandra i Petra, za koga kažu da je u izgnanstvu bio potpuna nula, ona druga, pobočna linija, kojoj je pripadao knez Pavle, bila je samo umetnošću zaokupljena. I ja sam voleo Pavlovu malu zainteresovanost za državničke obaveze. Jednom je rekao nekom našem novinaru: "Pozdravite vašeg predsednika, on to vrlo dobro radi, ali kako izlazi na kraj sa tim – užasnim narodom?" To je, dakle, bio čovek koji se gadio svog rođenog naroda, od mentaliteta do njegove lične higijene... i tako je živeo otuđeno i vladao, kao uklet. Ali meni je on bio, na neki način, drag; tako neodgovoran, odsutan... koji je iza sebe ostavio toliko slika...
"Bez režije nema više glume"
Govoreći o tadašnjem pozorištu, Žigon je bio izričit da se gluma ne može posmatrati izvan celine predstave.
– Danas pozorište više ne "prodaje" glumca, već predstavu. Bez režije nema više glume – naglasio je.
Dodao je i da prosečan glumac jeste hendikep, ali da savremeni teatar počiva na kolektivnoj igri, a ne na pojedinačnim zvezdama.
O ženama, lepoti i džentlmenstvu
U delu intervjua posvećenom ženama, Žigon je izneo stavove koji su i danas često citirani.
– Ženu treba uvek obožavati. Cela umetnost nije ništa drugo do obožavanje žene. Bez žene, nema glume – rekao je glumac.
Posebno je bio oštar prema muškarcima koji se ne ponašaju džentlmenski.
– Užasno mrzim muškarca koji nije džentlmen, naročito kada se time ponosi – poručio je.
Govoreći o lepoti, istakao je da su nepravilnosti ono što je čini trajnom i upečatljivom, navodeći da se prave lepote pamte upravo zbog svoje nesavršenosti.
"Pamte me po Nemcu, iako sam igrao ljubavnike"
Na kraju, osvrnuo se i na percepciju publike.
– Danas me se najviše sećaju po onom Nemcu iz TV serije, iako sam igrao mnogo heroja i ljubavnika. Svako se, na kraju, izbori za svoje ime i svoju autentičnost – zaključio je Stevo Žigon davne 1989.
Bard srpskog glumišta Stevo Žigon rođen je u Ljubljani, 1926. Poticao je iz porodice slovenačkog porekla. Preminuo je u Beogradu, 28. decembar 2005. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
