Да ли млади у Србији читају мање него претходне генерације?

За неке људе је сваки дан дан књиге, а за неке друге није и нажалост морамо се сложити да млади људи данас мање читају, наглашава Пиштало. 

 - С једне стране, кад разговарам с људима, неко је прочитао неку књигу, па је неко за неку нову чуо, па препоручује и тако даље, и мислим да је то један део друштва. А други део друштва, млади људи, предавао сам знате, и једноставно имају проблем, ја то зовем проблем кондиције, да прочитају велике књиге - напомиње гост РТС-а. 

Све је ствар навике

Зато је те људе потребно навићи, додаје Пиштало, као и на било шта друго, односно на један добар однос према себи, да пусте књиге у свој живот. 

Због тога ови дани, као што је данашњи Дан књиге, охрабрују младе људе да то учине. 

 - Право да вам кажем, сећам се много људи који нису много читали ни у време кад сам ја био у средњој школи. Људи крећу да, како је говорио Андрејић, све боље било што је раније било, а најбоље што није никад било. Тако да људи мало идеализују то како је било раније, није свако читао ни раније. Али рекавши то чини ми се да се мање чита због познатих ствари, због улоге електронских медија, због улоге слике. Ја не мислим да се читање може изгубити, али заиста, из срца не мислим - напомиње управник Народне библиотеке Србије на Светски дан књиге и ауторских права. 

Књиге су као бубашвабе

Као што радио није нестао када је дошла телевизија, неће ни књига нестати, али сигурно ће бити неких промена у начину читања, додаје Пиштало. 

 - Видите да нема краја инвентивности што се тиче нових медија. Значи, читање неће нестати. Књиге су као бубашвабе, то знамо. Не може ни атомски рат да их уништи јер ми смо саздани од прича. А једноставно не можемо се одрећи себе.

Владимир Пиштало додаје да му није толико важно шта се чита. Волео би да се чита добра литература, да се чита поезија јер нас она учи шта све речи могу да ураде. Али са друге стране, да када би се нашао на пустом острву, ако не би имао добру литературу, читао би и лошу. 

 - Али оно што је најважније, молим вас запамтите, сви људи су читали авантуристичке књиге у средњој школи, па су касније тражили свој пут према Балзаку, Мопасану, Достојевском и тако даље. Мени је важно да људи читају и један велики број људи ипак чита - напомиње Пиштало. 

Прочитати књигу до краја Владимир Пиштало је предавао 30 година на универзитету у Америци и ако би требало да повуче паралелу где се више чита, наводи да му се чини да се у Америци мање чита него код нас. 

Посебна специфичност у Америци је да је литература сврстана у категорије и раздвојена у жанрове, што признаје њему није имало много смисла. 

 - Али сам имао утисак да моји студенти имају и веће проблеме, а то је да од прве до задње странице, да не користе пушкице, да не користе неке интерпретације, да прочитају и да заврше књигу. Мислио сам да је то можда и још већи проблем. Ово о чему данас говоримо, на Светски дан књиге, то је глобални феномен. Само да знате, да то није феномен српског друштва, то није феномен америчког друштва, то је нешто за шта се боримо заједно свуда у свету - наглашава Пиштало.