Данас је сахрањена српска глумачка легенда - велики број колега на Новом гробљу испратило је на вечни починак
Породица, пријатељи, колеге и поштоваоци окупили су се како би јој одали почаст и у тишини се опростили од уметнице која је годинама својим талентом и преданошћу обогаћивала српско позориште.
Глумица Народног позоришта, Анђелка Миливојевић Тадић, преминула је у 61. години живота, а данас је на Новом гробљу у Београду одржана њена сахрана.
Породица, пријатељи, колеге и поштоваоци дошли су да јој одају последњу почаст и опросте се од уметнице која је деценијама обогаћивала домаћу позоришну сцену.
Међу првима који су стигли на сахрану био је глумац Милан Михаиловић, а убрзо су се појавили и глумица Милица Милша са супругом, сценаристом Жарком Јокановићем, и сином Антонијем, као и колегиница Нела Михајловић.
Бројни пријатељи и колеге упутили су речи утехе и саучешће Анђелкином супругу, глумцу Љубивоју Тадићу, који је примао изразе подршке у овим тешким тренуцима.
Почаст су јој одали и певач и глумац Ђорђе Давид, затим глумац Милош Влалукин, као и некадашњи управник Народног позоришта Радослав Зеленовић. Саучешће породици изјавила је и позната глумица Сузана Петричевић.
Опело је служено у Храму Светог Николе, који се налази у склопу Новог гробља, у присуству породице, пријатеља и колега, који су у тишини и достојанству испратили Анђелку на вечни починак.
Анђелка Миливојевић Тадић остаће упамћена по свом изузетном глумачком таленту, посвећености сцени и топлини коју је уносила у сваку улогу, као и у срца оних који су је познавали.
Одана позоришту
Анђелка Миливојевић Тадић рођена је у Ваљеву, граду у којем је направила своје прве уметничке кораке и започела пут ка сцени која ће постати њен животни позив. Њена посвећеност глуми и дубоко разумевање театарске уметности довели су је до Факултета драмских уметности у Београду, где је дипломирала глуму у класи професора Предрага Бајчетића, једног од најзначајнијих педагога савременог српског глумишта.
Већ почетком деведесетих година показала је изузетну даровитост и изражајност. Посебан тренутак у њеној каријери десио се 1990. године, када је тумачила улогу у Есхиловој Орестији, у режији Мире Ерцег. Та представа није била само уметнички успех, већ и симболично отварање обновљеног Народног позоришта у Београду, а Анђелкина улога остала је запамћена као једно од светлих места тог великог повратка сцене свом дому.
Чланица ансамбла Народног позоришта постала је 1995. године и ту је остала до краја каријере, оставивши неизбрисив траг кроз бројне значајне и слојевите улоге. Публика и критика посебно су упамтили њено остварење у улози Силвије у представи Дактилографи аутора Шизгала, за коју је награђена на Сусретима војвођанских позоришта — признање које је потврдило њену снагу, дубину и посвећеност уметности.
Извор: Блиц