Роман написан за 27 дана из очаја: Прича о човеку који коцка због љубави

Ритам романа носи убрзање, непредвидивост и импулс, као запис свести која се креће брже од сопствених одлука.

Радња смештена у измишљени европски градић Рулетенбург окупља галерију ликова чије се судбине врте око новца, статуса и очекиваног наследства. У средишту тог света је Алексеј Иванович, млади учитељ, растрзан између две силе које га истовремено уздижу и разарају, љубави према Полини и потребе за ризиком. Оно што почиње као посматрање, врло брзо прераста у лично учешће, у вртлог из ког нема излаза.

Више од приче о коцки

Коцкар се често чита као роман о рулету, али његова права тема заправо се налази дубље, у начину на који човек постаје зависан од сопствених емоција. Коцкање је овде само форма, суштина је нешто сасвим друго: потреба да се живот осети интензивније, да се пређе граница, да се искуша судбина. Адреналин и оно што психологија данас назива токсичан однос.

Главни лик не игра да би постао богат. Он коцка да би доказао да може. Да може да победи случај, да може да заслужи љубав, да може да преокрене ток ствари једним потезом. Управо у тој илузији лежи његова трагедија и разлог због ког се овај роман и данас чита као један од највродостојнијих приказа зависности у књижевности.

Достојевски и унутрашња драма човека

Посебност овог романа не може се одвојити од начина на који Достојевски пише. Његови ликови нису стабилне, заокружене личности, већ бића у процесу: недовршена, контрадикторна, растрзана између жеље и страха. Он не описује спољашњи свет колико унутрашње стање човека у тренутку када губи контролу.

Управо ту лежи његова трајна релевантност. Ово није роман о једном времену, нити о једном пороку. То је роман о оном тренутку када човек поверује да ће следећи потез променити све, и настави да игра, и онда када зна да губи.

Два најбржа читаоца која се јаве на мејл [email protected] добиће по један примерак књиге.