Две нове књиге о Београду: Потпуно другачије, од колача до крими прича

Поводом манифестације „Дани Београда“ која се одржава у периоду од 16. до 19. априла, Вулкан издаваштво слави главни град на начин који му највише приличи, кроз аутентичну причу о њему. Шта се јело у Београду вековима? Чиме су се заслађивали његови становници и каква је била српска кухиња 19. века? Како изгледа Београд из његових тамних углова, шта све виде становници Врачара и Новог Београда, када нико не гледа?

 Ово су питања на које смо неочекиване и изнад свега интересантне одговоре, добили у књигама Слатки Београд: Водич кроз историју слаткиша у модерном Београду и Београд Ноар. 

Шта нам то открива слатки Београд? 

Од уличних фишека с бомбонама и посластичара са Дорћола до краљевских трпеза и витрина са савременим колачима, туризмолог и аутор неколико књига, Јово Анђић води нас кроз историју града посуту мирисом ваниле и цимета. Овај својеврсни водич који обухвата период од зачетка модерног Београда до наших дана, читаоци имају прилику да се увере у то на који начин храна и однос према њој, постају неодвојиви део културе и традиције, како осликавају стање у друштву, али и како однос према слаткишима на посебан начин одражава социјалне и друштвене прилике. 

- У Београду су најпре у понуди били само оријентални слаткиши, а потом су полако почели да пристижу и средњоевропски и западноевропски. Најзанимљивији период у историји посластица је онај када у нашу престоницу почињу да долазе странци, који доносе своје занате и вештине и полако навикавају Београђане на нове обичаје и укусе… То је период непосредно пред и по коначном ослобађању Србије и Београда од турске власти. Свакако су то и послератни и ратни периоди, времена оскудице, када су и обележавања слава са слаткишима била прави подвиг - открива Анђић.

Београд је идеално штиво за ноар роман 

Збирка Београд Ноар доноси потпуно другачији поглед на престоницу, уводећи је у престижни светски серијал урбаних ноир антологија чувене њујоршке издавачке куће Акасхиц Books. Приређивач Милорад Ивановић посебно истиче значај дугог процеса настанка ове књиге, али и потребу да Београд добије своје место у глобалној књижевној картографији. 

Концепт оваквих "city ноир" антологија, потекао је из серијала који се од 2004. године објављује прво у Америци, потом и у свету, а започет је издањем „Бруклин Ноар“. Од тада је серијал обухватио више од стотину градова широм света. Међу њима су Чикаго, Сан Франциско, Даблин, Лондон, Париз, Рим, Москва, Тел Авив, Берлин, Праг и Загреб. Објављивањем Београда Ноара, Београд је постао део ове значајне књижевне глобалне мреже.

- Када се ноир пресели из својих корена - Америке тридесетих и четрдесетих у постјугословенски, транзициони Београд, не губи се његова суштина. Напротив, добија се много више. Нови контекст доноси свеж угао, другачији ритам и специфичну емоционалну тензију која произлази из историје, друштвених ломова и свакодневице овог простора. Такав ноир носи и одређену егзотику, која може бити подједнако привлачна и домаћим и страним читаоцима. Управо у тој комбинацији препознатљивог жанра и локалне аутентичности крије се његова снага - објснио је Ото Олтвањи, један од бројних домаћих писаца који су се нашли у овој књизи. 

Уредница књиге Марија Радић, указује је на значај ове аутентишне збирке прича, истакавши да по први пут на једном месту окупља различите ауторе у јединственом, мрачном портрету града. Док Београд у овим причама није само пука сценографија, већ активна сила која обликује судбине ликова, њихове изборе и поразе. 

Београд између корица, сада на 30% попуста 

У оквиру овогодишње манифестације, Вулкан издаваштво обележава „Дане Београда“ кроз најновија издања посвећена престоници, уз специјалан попуст од 30% доступан искључиво на сајту vulkani.rs. Књиге Слатки Београд: Водич кроз историју слаткиша у модерном Београду и Београд Ноар током 16. и 17. априла до поноћи, можете купити по јединственој цени. 

Манифестација Дани Београда 

„Дани Београда“ је назив манифестације која се сваке године одржава у Београду, од 16. до 19. априла. Манифестација се одржава од 2003. године у организацији Скупштине Града Београда, а повод њеног одржавања су значајни датуми у историји тог града. Дана 16. априла 878. године, у писму папе Јована VIII први пут се спомиње словенско име града Београда, а 19. априла 1867. године је, након симболичне предаје кључева града кнезу Михаилу Обреновићу, Београд поново постао српски град. За време трајања манифестације, додељују се и важне нагарде, попут Награда Града Београда за стваралаштво младих, у неколико научних и уметничких области.