Харуки Мураками одабрао 5 омиљених књига, једна је посебно утицала на то да постане писац

Јапански писац Харуки Мураками већ деценијама важи за једног од најчитанијих и највољенијих савремених аутора. Његова дела освајају читаоце широм света необичном комбинацијом свакодневног и надреалног, једноставног језика и дубоких егзистенцијалних питања.

У Муракамијевим романима граница између сна и јаве готово да не постоји. Јунаци су често интровертни појединци који лутају кроз урбане просторе великих градова, слушају џез, воле мачке, кувају једноставне оброке, и истовремено улазе у паралелне светове испуњене симболима и тишином. Управо та специфична поетика, која спаја западну поп-културу са јапанском интроспективношћу, чини да се његови текстови доживљавају лично, готово као унутрашњи монолог сваког читаоца.

Осим што је створио препознатљив књижевни универзум, Мураками је једном приликом открио и које су књиге највише утицале на њега, издвајајући пет дела која су обликовала његов сензибилитет.

Прва међу њима је "Велики Гетсби" америчког писца Ф. Скота Фицџералда.

"Када бих био приморан да изаберем само једну књигу која ми је највише значила, без оклевања бих изабрао Гетсбија. Да није било Фиџералдовог романа, не бих писао књижевност какву пишем данас."

На листи се нашао и детективски роман "Дуго опраштање" писца Рајмонда Чендлера.

"Филип Марлоу је плод Чендлерове маште, али је за мене део стварног света. Преводим оно што волим да читам и превео сам све романе Рејмонда Чендлера. Његов стил ми изузетно прија, а "Дуго опраштање“ прочитао сам пет или шест пута“.

Посебно снажан утисак оставио је "Замак", дело Франца Кафке.
"Са Кафкиним делом сусрео сам се са петнаест година – била је то књига ‘Замак’. Огромна, невероватна књига која ме је потпуно потресла. Свет који је Кафка у њој створио био је истовремено застрашујуће стваран и нестваран, као да су ми срце и душа растргнути на два дела".

На листи омиљених нашао се и роман "Браћа Карамазови" руског класика Фјодора Достојевског.
"Већина писаца постаје све слабија како стари. Али Достојевски није – постајао је све већи и већи. ‘Браћа Карамазови’ написао је у својим касним педесетим. То је сјајан роман".

На крају, ту је и "Ловац у житу" америчког писца Ј. Д. Селинџера.
"То је мрачна и веома узнемирујућа прича. Читао сам је са седамнаест година и толико ми се допала да сам одлучио да је преведем. У сећању ми је остала као духовита, али истовремено мрачна и снажна. Вероватно сам и сам био прилично узнемирен када сам је прочитао".