Haruki Murakami odabrao 5 omiljenih knjiga, jedna je posebno uticala na to da postane pisac

Japanski pisac Haruki Murakami već decenijama važi za jednog od najčitanijih i najvoljenijih savremenih autora. Njegova dela osvajaju čitaoce širom sveta neobičnom kombinacijom svakodnevnog i nadrealnog, jednostavnog jezika i dubokih egzistencijalnih pitanja.

U Murakamijevim romanima granica između sna i jave gotovo da ne postoji. Junaci su često introvertni pojedinci koji lutaju kroz urbane prostore velikih gradova, slušaju džez, vole mačke, kuvaju jednostavne obroke, i istovremeno ulaze u paralelne svetove ispunjene simbolima i tišinom. Upravo ta specifična poetika, koja spaja zapadnu pop-kulturu sa japanskom introspektivnošću, čini da se njegovi tekstovi doživljavaju lično, gotovo kao unutrašnji monolog svakog čitaoca.

Osim što je stvorio prepoznatljiv književni univerzum, Murakami je jednom prilikom otkrio i koje su knjige najviše uticale na njega, izdvajajući pet dela koja su oblikovala njegov senzibilitet.

Prva među njima je "Veliki Getsbi" američkog pisca F. Skota Ficdžeralda.

"Kada bih bio primoran da izaberem samo jednu knjigu koja mi je najviše značila, bez oklevanja bih izabrao Getsbija. Da nije bilo Fidžeraldovog romana, ne bih pisao književnost kakvu pišem danas."

Na listi se našao i detektivski roman "Dugo opraštanje" pisca Rajmonda Čendlera.

"Filip Marlou je plod Čendlerove mašte, ali je za mene deo stvarnog sveta. Prevodim ono što volim da čitam i preveo sam sve romane Rejmonda Čendlera. Njegov stil mi izuzetno prija, a "Dugo opraštanje“ pročitao sam pet ili šest puta“.

Posebno snažan utisak ostavio je "Zamak", delo Franca Kafke.
"Sa Kafkinim delom susreo sam se sa petnaest godina – bila je to knjiga ‘Zamak’. Ogromna, neverovatna knjiga koja me je potpuno potresla. Svet koji je Kafka u njoj stvorio bio je istovremeno zastrašujuće stvaran i nestvaran, kao da su mi srce i duša rastrgnuti na dva dela".

Na listi omiljenih našao se i roman "Braća Karamazovi" ruskog klasika Fjodora Dostojevskog.
"Većina pisaca postaje sve slabija kako stari. Ali Dostojevski nije – postajao je sve veći i veći. ‘Braća Karamazovi’ napisao je u svojim kasnim pedesetim. To je sjajan roman".

Na kraju, tu je i "Lovac u žitu" američkog pisca J. D. Selindžera.
"To je mračna i veoma uznemirujuća priča. Čitao sam je sa sedamnaest godina i toliko mi se dopala da sam odlučio da je prevedem. U sećanju mi je ostala kao duhovita, ali istovremeno mračna i snažna. Verovatno sam i sam bio prilično uznemiren kada sam je pročitao".