Пет најважнијих дистопијских романа свих времена: Овако су велики писци писали о будућности која доста личи на нашу садашњост

Дистопија је књижевни жанр који нас не плаши само замишљеним световима, већ нас тера да препознамо пукотине у сопственом. У тим романима будућност је често само мало изобличена садашњост.

Али шта је заправо Дистопија? Дистопија је замишљено друштво у којем су услови живота изразито лоши, неправедни или дехуманизујући, иако споља може изгледати уређено или "савршено".

Ево пет великих дистопијских дела која су обликовала начин на који данас размишљамо о друштву, моћи и слободи.

1. "1984" - Џорџ Орвел

Можда најпознатија дистопија икада написана. Објављена је у Британији 1949. године, а временом је постала и део поп културе. Термин Велики брат је управо из овог дела. 

О чему је? 

Винстон Смит живи у тоталитарној држави где Партија контролише све, чак и мисли људи. Док потајно покушава да сачува сопствени идентитет и пронађе истину, улази у забрањену љубавну везу и бива увучен у систем који немилосрдно кажњава свако одступање.

Зашто је важна?

Свет у којем "Велики Брат" све види и све контролише није само политичка алегорија, већ и дубоко узнемирујућа прича о губитку унутрашње слободе. Орвел је показао да тоталитаризам не почиње насиљем, већ манипулацијом језика и истине.

2. "Врли нови свет" - Олдус Хаксли

Роман "Врли нови свет" објавио је Олдус Хуксли 1932. године у Уједињеном Краљевству. Назив романа преузет је из Шекспирове драме "Бура", а сам назив се користи иронично како би се нагласио контраст између наизглед савршеног и суштински дистопијског друштва.

О чему је?

У свету где се људи производе у лабораторијама и од рођења припадају унапред одређеним кастама, стабилност друштва одржава се кроз задовољство и дрогу „сома“. Прича прати ликове који почињу да сумњају у цену те „среће“ без слободе. Отупелост од среће и форсирање добрих вибрација је нешто што је присутно данас више него икад. 

Зашто је важна?

За разлику од Орвеловог света страха, Хаксли нас води у свет уживања. Људи су срећни, али само зато што су генетски програмирани и дрогирани да не постављају питања. Дистопија која не изгледа као пакао, већ као савршено организован рај без слободне воље.

3. "Ми" - Јевгениј Замјатин

Овај роман би можда требало да стоји на првом месту јер је несумњиво утицао и на Орвела и на Хакслија. Јевгениј Замјатин је "Ми" објавио 1924. године. Роман је настао у Совјетском Савезу, а објављен је у Америци 1924. У Совјетском Савезу је дуго био забрањен.

О чему је?

У савршеној држави где људи немају имена већ бројеве, инжењер Д-503 води уредан, рационалан живот све док не упозна мистериозну жену која га уводи у свет емоција, слободе и побуне против система који гуши индивидуалност

Зашто је важан?

Претеча многих каснијих дистопија, Замјатин поставља питање: шта остаје од човека када се избрише хаос, емоција и индивидуалност?

4. "Фаренхајт 451" - Реј Бредбери

"Фаренхајт" 451 је објављен 1953. године у Сједињеним Америчким Државама. Наслов означава температуру од 451 степен Фаренхајта, што је приближно температура на којој папир почиње да гори и сагорева а симболично представља спаљивање књига и цензуру знања у дистопијском друштву.

О чему је?

Гај Монтаг је ватрогасац чији је посао да спаљује књиге. Када почне да преиспитује свој живот и друштво које одбацује знање, он се окреће против система и покушава да сачува оно што је остало од културе и слободне мисли.

Зашто је важан?

Бредбери не пише само о цензури, већ о друштву које добровољно одустаје од мишљења. Најјезивија идеја романа није забрана знања, већ равнодушност према њему. Антиинтелектуализам је све више присутан.

5. "Слушкињина прича" - Маргерет Атвуд

Објављен је 1985. године у Канади

О чему је

У теократској држави, жене су сведене на строго контролисане улоге. Offred, једна од „слушкиња“, приморана је да рађа децу за владајућу елиту, док се у себи бори да очува сећања, идентитет и наду у отпор.

Зашто је важан?

Атвуд гради свет који је застрашујуће утемељен у историјским праксама и идеологијама. Овај роман показује како се слободе не губе нагло већ постепено, готово неприметно.

БОНУС:  "После милион година" - Драгутин Илић

Један класик српске књижевности заслужује да се помене. Иако није реч о роману, већ о драми, После милион година заслужује место на овом списку јер садржи елементе дистопије, а написана је пре свих горе побројаних дистопијских романа. Написао ју је Драгутин Илић, брат песника Војислав Илић, а објављена је 1889. године у тадашњој Краљевини Србији. Сматра се првом научнофантастичном драмом у европској књижевности и говори о крају човечанства. 

О чему је?

Припадници нове врсте људи, које Илић назива Духо-свет, населиће космос за милион година и пронаћи ће два последња Хомо сапиенса на Земљи – оца и сина. Илића највише занима перспектива емоционалног развоја човека, јер су припадници Духо-света ослобођени емоција.

Зашто је важна?

Њена вредност је у томе што кроз визију будућности поставља дубока питања о развоју човека, посебно о сукобу технолошког напретка и емоционалне празнине. У свету где се емоције све више потискују и поричу, Илић нас упозорава на могућу даљу еволуцију расе, те исправно закључује да се човек духовно много спорије развија него технолошки.