Јован Ћирилов је био ожењен овом женом: "Није желела децу, после је изабрала мушкарца са више пара"

Навршава се десет година од смрти Јована Ћирилова, једног од најистакнутијих интелектуалаца српске културе, чији су рад и стваралаштво оставили дубок траг у театрологији, књижевности и ширем уметничком свету. Као оснивач и дугогодишњи селектор чувеног позоришног фестивала Битеф, Ћирилов је поставио темеље савременог театра у региону, доносећи иновативне приступе сценској уметности и промовишући најхрабрије и најзначајније позоришне пројекте широм света.

Ћирилов, који нас је напустио у 84. години живота, оставио је иза себе богато стваралачко наслеђе. Његови есеји, преводи, сценарији и теоријски радови остају незаобилазни за све који проучавају и воле позориште. Осим што је био врхунски познавалац сценске уметности, био је и хроничар свог времена, посвећен културном развоју и унапређењу уметничких стандарда, чинећи га једним од најважнијих стубова српске и европске културе 20. и 21. века.

О његовом приватном животу. У браку је био једном. За супругу је изабрао Мају Марковић, гимназијску љубав.

– Крлежа је био нека врста незваничног кума моје везе са Мајом. Она је са својим родитељима, мамом Хрватицом и оцем Србином, волела Крлежу као и ја – присетио се у једном интервјуу.

У свом београдском дому често се дружио са новинарима. Радо је причао о свом професионалном, али и приватном животу, преноси Hello Магазин.

– До 1956. године био сам позоришни редитељ, млађи драматург, без стана. У мојој двадесет петој години добио сам свој дом и до данас сам у њему. Никад нисам желео да се селим из њега – причао је Јован Ћирилов, који се “кућио” заједно са супругом Мајом.

Тринаеста година брака била је баксузна.

– Развели смо се мирно. “Доста ми је овог боемског живота, желим да живим нормално”, рекла је и отишла. Нисам се много распитивао, али сам сазнао да је изабрала човека који је имао више пара. Пружио јој је могућност да живи онако како жели.

Један од највећих интелектуалаца које је изнедрила ова средина без задршке је причао о најтананијим емоцијама.

– Водили смо паралелне љубавне животе. Не стидим се тога. Човек није моногамно биће. По Фројду, човек је у великој мери бис**суалан.

У последњим годинама живота Ћирилов је отворено признао:

– Моја жена није желела децу. Жалим што немам потомке, али не очајавам због тога.

Ћирилов је аутор романа, више збирки песама, театролошких есеја, књига успомена, антологија драма (српске савремене драме на енглеском језику, енглеске и америчке савремене драме, најкраћих драма на свету) и речника. Превео је драме Кристофера Фраја, Брехта, Женеа, Стопарда, Сама Шепарда, Мамета, Марбера и мјузикла "Коса".

Рођен је у Кикинди, а дипломирао је филозофију у Београду, 1955. године. Од самог оснивања 1967. па до краја свог живота био је уметнички директор Битефа, а налазио се и на челу ЈДП-а од 1985. до 1999. године. Радио је као драматург у Атељеу 212 од 1967. до 1985. Спајало га је велико пријатељство са чувеном Миром Траловић, о чему је често причао.

Извор: Курир, М. Ф./Пренео: Т. М.