Марина Абрамовић на корак да постане ПОЧАСНИ АКАДЕМИК САНУ: Уметница добила снажну подршку за други круг
Абрамовићева је својом уметношћу инспирисала генерације уметника и отворила нове хоризонте у свету перформанса. Њена преданост уметности и истраживање граница људског искуства и могућности чине је једном од најутицајнијих уметница 21. века.
Марина Абрамовић је светски призната перформанс уметница чија дела истражују границе људског тела, ума и душе. Рођена у Београду, 1946. године, а својом храброшћу, ангажманом и неуморним експериментисањем постала икона савремене уметничке сцене.
Њени перформанси остављају дубоку импресију, постављајући питања о људској егзистенцији, идентитету, болу, страху и самоспознаји. Уметност за Абрамовићеву није само естетско искуство, већ и путовање ка дубљем разумевању себе и света око себе.
Марина Абрамовић је од 14. марта до 30. маја 2010. године имала своју ретроспективну изложбу у Музеју модерне уметности у Њујорку, која је обухватала и перформанс The Артист ис Пресент, на којем је 763 сата и 30 минута седела непомично у тишни, док су посетиоци један по један седели на столици насупрот ње без да је додирују или причају са њом. На столици наспрам ње је за време трајања перформанса седело 1545 посетилаца, међу којима су били Лоу Реед, Јамес Францо, Бјорк, Lady Гага. 750.000 посетилаца је прошло кроз атријум музеја за време трајања изложбе. Била је то највећа изложба перформанса у историји Музеја модерне уметности у Њујорку. Овај интимни сусрет између уметнице и публике створио је дубоке емоционалне везе и постао један од најзначајнијих тренутака у историји перформанса.
Поред "The Артист ис Пресент", Абрамовић је позната по својим другим радовима као што су "Rhythm 0", у којем је публика имала слободу да користи различите предмете на њеном телу током шест сати, "The Греат Wall Walk", у којем је Абрамовић препешачила Кинески зид, и многи други који истражују теме као што су патња, љубав, трансцеденција и повезаност.
Због свега наведеног, уметница је на корак ближа титули академика, будући да је прошла други круг избора за чланове Српске академије наука и уметности. Она се на листи кандидата за Одељење за уметност нашла на предлог вајара Мрђана Бајића, поред редитеља Желимира Жилника, композиторке Александре Вербалов, архитекте Дејана Миљковића и још двадесетак истакнутих уметника. Ово Одељење је већ завршило са гласањем, а диригент Дејан Савић није добио потребан број гласова чланова овог одељења, те је елиминисан.
Са друге стране, медији преносе да је Марина Абрамовић добила подршку чланства и прошла у други круг.
Ако би Марина Абрамовић постала члан САНУ, то би био преседан, будући да је перформанс често оспораван као уметност из разлога што се приликом извођења дела користи боди арт, покрет, мимика, гест... Марина Абрамовић у својим перформансима инсистира на покрету играча, а исцрпљивање тела постало је основна карактеристика њеног уметничког израза.
Гласање за нове чланове САНУ обавиће се 7. новембра на изборној скупштини. Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно-наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника.
Крајем марта истакао је рок за састављање листа са именима кандидата, а у наредом периоду академици матичних одељења већаће о предлозима и саставити коначну листу кандидата, а кандидат за академика биће онај ко на тајном гласању добије подршку већине чланова неког одељења.