"На ивици да дигнем руку на себе" Потресна исповест легенде српског глумишта - Мира Бањац (95) се због сина Бране повукла из глуме

Легенда српског глумишта Мира Бањац крајем прошле године напунила је 95. година. Пре више од годину дана повукла се из глуме због болести сина Бране, који је јуче преминуо у Новом Саду.

У једној од њених монографија пише да је Мира Бањац рођена у рано јутро, уз звуке плех музике ватрогасног оркестра који се нашао испод прозора њене мајке. Важила је за дрско и духовито дете. Пред девојчицом од које је тражила да јој позајми бицикл играла је кловна, да би јој се одужила. У школу је, каже, долазила као луда Офелија — са свилом од кукуруза у коси. Истиче да је све то био инат, самоодбрана, њен начин да каже не дам се, упркос свему. Глумица је у својој биографији закључила да јој је детињство било болно, и да никада није желела да врати године. Оца готово и да се не сећа.

- Мој отац је Американац. Моја баба је била први талас миграције, отишла је у Америку, живела је у Детроиту и била је велика хохштаплерка. Радила је, трговала алкохолом у време прохибиције. Тамо се родио мој отац и када је имао 21 годину, баба се вратила и тако је мој отац пронашао моју мајку. Увек је била катастрофа са језиком и споразумевањем у кући. Био је сјајан човек, али није могао да издржи овде. Када сам имала четири године, он се вратио у Америку. Нама је послао гаранцију, да мама и ја дођемо. Међутим, моја мама је била јако млада, и мој ујак је био њен тутор. Рекао јој је да не може да иде за Америку - открила је Мира.

 - Бринуо се како ће са малим дететом, притом није знала језик. Тада се још путовало бродом, било би то јако дугачко. Моја мајка није отишла, а отац се још неколико година јављао. После је отишао у неки рат и ја сам изгубила сваки контакт са њим. Мислим да је погинуо.

Мира је била у првој генерацији глумаца која је завршила Државну глумачку школу у Новом Саду 1950. године, а њена каријера заправо и јесте започела уз краћи ангажман у позоришту у Сремској Митровици (1949—1951). Управо је у Сремској Митровици упознала Андреја Јовановића, инжењера шумарства за кога се удала и добила сина Бранислава. Ипак, после пет година брака – пар се развео. Године 1970. прешла је у Београд и постала члан Атељеа 212. Како је сама признала, њен истински глумачки живот почео је тек тада, а да је све пре тога већином била велика мука кроз коју је пролазила сама.

- Јаукала сам београдским улицама, била сам на ивици да дигнем руку на себе. Морала сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више, и то је био рашомон. Једног дана сам отишла у хотел, наручила кафу, села да напишем писмо и хтела да се бацим доле. У једном тренутку позвао ме је Стипе Делић. Каже - хоће да радим велику главну улогу. Била је то чувена Марија, из истоимене серије, због које су ме шишали до главе. Уговор је био милионски. Потпишем и вратим све дугове. То је био мој мрак, али и прочишћење. Пола динара више у животу нисам позајмила - казала је једном приликом глумица за Политику.

Велике улоге добијала је тек у зрелим годинама, а за Курир је открила да у Новом Саду данас живи обичним животом.

- Мој радни дан је као и сваке маме и домаћице. Веома волим породицу и домаћинство. Ми волимо да једемо супе недељом, да једемо колаче, и ми смо то испоштовали. Тај пут до пијаце за мене је увек интересантан. Ту седе моји Новосађани, стари који ме знају, и који знају све што сам ја радила, пензионери с којима волим да попричам, а и они воле са мном да попричају. То је лепо. Мој је дан углавном у неким домаћинским пословима, којих се ја не либим и волим да их радим - изјавила је 2019. Мира за Курир.

"Остала сам ускраћена за унуче, дала бих целу своју каријеру за то једно дете"

Бранислав је био једино дете велике уметнице, које је добила у браку са инжењером Андрејом Јовановићем, њеном првом великом љубави.

Мира Бањац га је родила годину дана после стицања дипломе, 1951. године, али брак са његовим оцем није потрајао, о чему је једном приликом рекла:

 - Често у животу очекујемо једно, а догоди се нешто друго. Андреј Јовановић, инжењер по струци, био је моја велика љубав. Удала сам се за њега кад сам имала 24 године. Обоје смо с радошћу чекали Бранино рођење и то је убрзо било једино што нас је спајало.

- Схватили смо да нисмо једно за друго, да се потпуно разликујемо, да смо другачији. Није било ружних сцена, пребацивања и мучења. Раздор и одсуство блискости лебдео је у ваздуху. Због неслагања нарави, различитих циљева, изабрали смо најбоље решење – развод. Разишли смо се кад је Брана имао пет година, тако да развод није био трауматичан за дете.

Бивши супружници остали су у пријатељским односима све до Андрејове смрти.

 - Никада се више нисам удала, а Брана је био и остао мој вољени и обожавани син, моја највећа љубав - изјавила је легендарна глумица.

 - У моменту развода Брана је био сувише мали да би добио „другог оца“, а касније, кад је порастао, „други отац“ му више није ни био потребан - рекла је Мира.

Бранислав Брана Јовановић, у младости државни првак у дизању тегова, радни век провео је као сниматељ на телевизији.

Брана је био и ловац, а хоби му је био израда намештаја, па је Мири направио библиотеку и црвену кухињу. После развода од супруге наставио је да живи са мајком у породичном стану у Новом Саду.

 - Не да Бог све. У животу постоји равнотежа, али, нажалост, ту равнотежу добијете касније. Ваља се распоредити: колико дајете професији, а колико животу. Остала сам ускраћена за унуче, али то је таква судбина. Заиста бих дала целу моју каријеру за то једно дете, али није се дало - искрено је признала пре неколико година, преноси "Hello".

Курир