ОВО ЈЕ НЕИСПРИЧАНА ПРИЧА О ЧУВЕНОЈ ОЛИВЕРИ МАРКОВИЋ! Глумица НИЈЕ МОГЛА ДА ПРЕЖАЛИ неправду која је нанета колегиници! (ФОТО)
Никад испричана прича
Горан Марковић, син познате глумице Оливере Марковић, је после њене смрти испричао једну анегдоту.
Оливера Марковић била је велика српска глумица, члан Београдског драмског позоришта од 1951. године. Током каријере остварила је преко 150 улога у позоришту и снимила више од 50 филмова. Поред овога, реч је била и о невероватно талентованој певачици која је снимила небројано обрада песама, нарочито руских романси.
Металика у изведби три младе челисткиње Sky Cellos
Скривена камера за водитеље, спонтани салса плес, омаж Ђорђу Балашевићу - ево шта се све десило синоћ у студију Студија
Велика Оливера умрла је у Београду, 2. јула 2011. у 86. години живота после дуге и тешке болести. Тог 1. октобра исте године одржан је програм посвећен Оливери Марковић у Народном позоришту у Београду, а на његовом крају, глумичин син, редитељ и драмски писац Горан Марковић, предао је кустосу Музеја Народног позоришта неколико личних ствари које су припадале његовој мајци.
Међу стварима су биле наизглед обични предмети – кутија за накит, визит-карта, вештачке трепавице… ипак, једна је нарочито привукла пажњу – умрлица Жанке Стокић.
Горан Марковић је том приликом открио да је Оливера умрлицу "скинула са једног дрвета" непосредно након сахране старије колегинице 1947. године. Реч је била очигледно о парчету папира који јој је много значио јер је умрлицу чувала више од шест деценија.
Сигурно је да се млада Оливера, тек удата за колегу Радета Марковића, дивила великој Жанки, звезди народног позоришта и првој “Госпођи министарки”. Годинама касније, и Оливера Марковић ће се окушати у истој улози.
Вероватно је да је Оливеру болела и неправда учињена према старијој колегиници. Жанка је, под оптужбама да је сарађивала са окупаторима, изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. После дужег већања, осуђена је на осам година губитка националне части. Није имала браниоца, а казна је била и друштвенокористан рад. Одређено јој је да чисти улице.
