Потврђена Софијина смрт - Напустила нас је једна од највећих

Софија Губајдулина, једна од најзначајнијих композитора савремене класичне музике, преминула је у 93. години у свом дому у градићу Апену, у близини Хамбурга, где је живела од 1992. године. Вест о њеној смрти објавио је "Интерфакс".

Уз Алфреда Шниткеа, Едисона Денисова, Арво Перта и убраја се у најзначајније композиторе класичне музике друге половине XX века.

Губајдулина је рођена 24. октобра 1931. године у Чистополу, у тадашњем Совјетском Савезу. Након што је завршила Казањски конзерваторијум, наставила је студије на Московској конзерваторијуму, где се усавршавала у композицији. Иако је била једна од водећих личности совјетске музике, њена музика често је наилазила на осуде и цензуру због одступања од званичних музичких норми. Као резултат тога, била је стављена на тзв. "црну листу", што јој је годинама онемогућавало наступе на радију и телевизији.

Вођена идеалом да изађе из оквира совјетског поретка и упозна свет с оне стране "гвоздене завесе", Губајдулина се суочавала с бројним препрекама – као жена у професији којом доминирају мушкарци, верница у атеистичком Совјетском Савезу, особа мешовитог татарско-руског порекла , као и уметница која се приклањала неконформистичким, партизанским групама. Провела је деценије борећи се против стигматизације и уметничког угњетавања.

Њена музика, често мрачна, али истовремено и узвишена, одбацивала је ригидне форме и правила која је наметао совјетски културни апарат. Одбијајући да се повинује соцреалистичким канонима, била је стављена на "црну листу", што јој је годинама онемогућавало приступ јавним наступима и медијима.

Ипак, њен таленат и истрајност пробили су границе цензуре. Кључни тренутак у њеној међународној каријери догодио се 1981. године када је виолиниста Гидон Кремер извео њен концерт за виолину Offertorium. Ова изведба донела јој је признање широм Европе и отворила врата ка глобалној сцени. Убрзо након тога, њена дела наручивали су и изводили реномирани музичари попут Ан-Софи Митер, Мстислава Ростроповича и Емануела Пају.

За њом су остала велика дела

Губајдулина је компоновала више од стотину симфонијских и камерних дела, а њена музика коришћена је и у филмској уметности. Публика у Русији посебно је памти по музичким композицијама за филмове "Вертикала" и "Кројцерова соната", као и за анимиране филмове Маогли и Мачка која је шетала сама.

Њено стваралаштво прожето је дубоком духовношћу и експерименталним истраживањем звука. Критичари су је често називали "највећим мистиком савремене класичне музике", а њени радови су неизоставни део репертоара европских музичких фестивала.