Пре пет година нас је напустио: Ипак, песме Љубише Стојановића Луиса ће живети заувек
Један од најбољих српских певача свих времена Љубиша Стојановић Луис трагично је настрадао у тешкој саобраћајној несрећи код Фекетића у 31. 7. 2011. године 4.30 ујутру.
За собом је оставио супругу Силвану и шесторо деце − Мићу, Марка, Андреја, Сергија, Мају и Елу Миту. Милиони људи широм старе Југославије памте га по оригиналном изгледу и јединственом музичком правцу.
Љубиша Стојановић је рођен у Лесковцу 25. јуна 1952. године, а свој надимак Луис добио је са девет година, због одличне интерпретације песама Луиса Амстронга. Музиком је професионално почео да се бави са 18 година, да би свој први албум “Не куни ме, не ружи ме, мајко” објавио десет година касније.
По завршетку основне школе прелази у Ниш, где се уписује у средњу музичку школу, одсек соло певање и теорија. Од 1969. године је члан Нишког удружења забавне и џез музике. По окончању средње музичке школе уписује Факултет музичких уметности у Београду, где поред певања студира и тонски слог са аранжирањем и фолклором.
Међу првима почиње да спаја џез са препознатљивим звуцима фолклора своје земље. У септембру 1980. године снима своју прву плочу која достиже дијамантски тираж. Четири године касније снима своју другу плочу под називом “Дуда”, која достиже платинасти тираж, и у октобру исте године избија на прво место југословенске листе популарности.
Творац је многобројних хитова међу којима су “Дуњо моја“, “Све се осим туге дели“, “Обриши сузе, мала моја”, “Цигански сан“, “Опа, опа“, “Слике у оку“… Заједно са српским бендом “Фламингоси” победио је на Беовизији 2006. године са песмом “Луди летњи плес“.