Црква Ружица у срцу Калемегдана крије посебну чар: Ево шта је чини једном од најпосебнијих
Статуе од топова, лустер од метака и фреске из логора – ова црква је много више од светиње и религије, она је омаж једном времену и људима који су животе изгубили за своју домовину и служи да нас подсети да тако нешто више никада не сме да се догоди
Црква Ружица је која се налази на Калемегдану, ушушкана испод Зиндан- капије је најстарија црква у престоници.
Садашња црква Рођења Пресвете Богородице (Ружица) има бурну и богату прошлост. Некада је била барутни магацин који је претворен у војну цркву негде око 1867. године. И даље није познато ко је и када саградио, уместо цркве срушене у турском периоду.
У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. порушили. Црква Ружица озидана је од камена и са звоником приљубљена уз саму Београдску тврђаву.
Детаљ који је свима посебно запао за око приликом посете јесте фигура српског витеза из доба цара Душана, која је постављена испред цркве.
Испред бочног, главног улаза у цркву, од 1924. стоји “бронзана стража” – десно је српски средњовековни витез цара Душана, лево српски пешадинац из Првог светског рата.
Током Првог светског рата црква је тешко оштећена, а 1925. године је поново освештана након комплетне рестаурације захваљујући прилозима Београђанки чији су чланови породице учествовали у ратовима за ослобођење.
Изрезбарени иконостас је урадио Коста Тодоровић, а иконе на њему насликао је ромонах Рафаило Момчиловић. Унутрашњост красе три лустера (полијелеја) направљена од истрошених чаура, топовске муниције, официрских мачева и војничких кубура војника са Солунског фронта.
Поред ових статуа, оно што цркву Ружица чини једном од најјединственијих на свету јесте лустер изграђен од аустроугарских граната, пушчаних и пиштољских метара и српских официрских сабља.
Много тога је наиме, урађено од оружја, а украси на лустерима су, ништа друго до – прави куршуми.