"Умро сам заједно са ћерком и женом": Потресна исповест Ђорђа Кадијевића леди крв након његове смрти - живот испраћен трагедијама

Прослављени редитељ, сценариста и историчар уметности Ђорђе Кадијевић преминуо је у Београду у 94. години. 

Вест о смрти аутора култне „Лептирице“ и серије „Вук Караџић“ објавила је Југословенска кинотека, одајући почаст уметнику који је током више од шест деценија оставио неизбрисив траг у домаћој кинематографији.

Иза бројних професионалних успеха крила се, међутим, велика лична трагедија. 

Кадијевић је у једном од својих најпотреснијих интервјуа говорио о смрти ћерке Јелене и супруге Данице, признајући да се након њиховог одласка више никада није истински радовао животу.

Ћерку изгубио када је имала само 24 године

Кадијевић је открио да је његова ћерка преминула веома млада, док се само неколико година касније суочио са још једним ненадокнадивим губитком.

- Моја ћерка је умрла од шећерне болести у 24. години, а шест година касније још страшнија болест напала је моју жену. Губитак ћерке и жене означио је почетак самоће, која је неподношљива - испричао је својевремено за „Блиц“.

Његов син се у међувремену оженио и основао своју породицу, али је, како је говорио, наставио да брине о оцу.

- Поносан сам на њега. Он је мој колега, професор универзитета, доктор наука, шеф катедре. Али ја сам умро заједно са мојом ћерком и женом - признао је Кадијевић.

"Себе више не рачунам међу живе"

Легендарни редитељ тада је изговорио речи које су сведочиле о дубини бола са којим је живео годинама.

– Већ двадесетак година себе не рачунам у живе. Не могу бити срећан, нити се било чему искрено радовати. Нико не може заменити оно што је за мене било важније од живота. Ово је симулација живота у стварности и ја на један мучан начин трајем после себе – говорио је Кадијевић.

Упркос трагедијама које су га задесиле, наставио је да се бави уметношћу и јавно говори о филму, историји и култури.

Ко је био Ђорђе Кадијевић?

Ђорђе Кадијевић рођен је 6. јануара 1933. године у Шибенику. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а радио је као филмски и ликовни критичар, сценариста, редитељ и универзитетски професор.

Филмску каријеру започео је шездесетих година прошлог века, а посебно место у историји домаће кинематографије обезбедила му је „Лептирица“ из 1973. године, снимљена према приповеци Милована Глишића „После деведесет година“.

Ово остварење сматра се пионирским делом српског и југословенског хорора, док је његов препознатљив ауторски рукопис био заснован на снажној визуелности, фолклору, митологији и мрачним мотивима из народне традиције.

Аутор култне серије „Вук Караџић“

Кадијевић је режирао и телевизијску серију „Вук Караџић“, једно од најзначајнијих историјских остварења домаће телевизије, као и филмове „Празник“, „Поход“, „Чудо“, „Карађорђева смрт“ и „Свето место“.

Поред рада на филму и телевизији, објавио је бројне есеје и стручне текстове о сликарству, естетици и филмској уметности. За допринос култури добио је низ признања, међу којима су Златни печат Југословенске кинотеке и Сретењски орден трећег степена.

Одласком Ђорђа Кадијевића домаћа култура изгубила је једног од својих најоригиналнијих и најутицајнијих аутора, чија ће дела наставити да живе као незаобилазан део филмског и телевизијског наслеђа.