"За све оне који нису са Косова, а Косово им је у срцу": Представљена књиге "Селфи из Бергена" Сунчице Денић и у Београду

У оквиру књижевне трибине „Сусрет с писцем”, која се једном месечно одржава у Културном центру „Чукарица”, синоћ је представљена књига „Селфи из Бергена” ауторке Сунчице Денић. О овом потресном и слојевитом делу говорио је књижевни критичар, песник и есејиста Милета Аћимовић Ивков, који је водио разговор са ауторком и представио роман публици.

Дело тематизује сложену и трагичну судбину Срба на Косову и Метохији, кроз снажну наративну паралелу између избегличког насеља у Угљару – родног места Сунчице Денић – и нацистичког концентрационог логора Берген-Белзен у којем је страдала Ана Франк. Кроз спој личних и колективних сећања, ауторка гради роман о страдању, отпору, духовности и нади.

– Најпре ћу прочитати нешто из књиге за оне који нису са Косова, а Косово им је у срцу, за оне који Косово и не познају, а литература им је блиска. Направићемо неку везу за све, и створити могућност да проговоримо сви – рекла је професорка Сунчица Денић, након чега је прочитала неколико одломака из романа, дирнувши публику емотивним тоном и аутентичним приповедањем.

Књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков истакао је да књига има хетерогену структуру, али снажно осветљава оно што ауторка назива „косовском судбином”.

– Оно што чини њену садржинску основу сачињено је од исповести оних који су у најдужој сагласности са нашом косовском судбином, како Сунчица каже – а нећемо претерати ако кажемо и целовековном трагедијом. Ликови казивачи који промичу кроз књигу су плод духовног и тзв. цивилног живота. Преко Угљара, као завичајног топонима и централног места књиге, сусрећемо занимљиве ликове који нису наши по језику и крви, али су поуздани сведоци онога што преживљавају заједно са Србима на Косову – рекао је Ивков.

Додао је и да, иако је прича о Косову и Метохији честа у српској књижевности, оваквих романа – који су уметнички релевантни и истински сведоче о судбини једног народа – има мало.

– Прича о Косову и Метохији није у нашој књижевности нимало нова, али, парадоксално, остали смо без поузданог и књижевно релевантног романа о косовској трагедији и судбини. Приповедака и прича има, романа такође, али не оваквих – који досежу ниво великих романа наше књижевности у суочавању са трагедијама које нас обликују – закључио је Ивков.

Књига почиње серијом интервјуа са монахињама, а затим се гради као мозаик снажних прича, у којима доминирају женски ликови попут Словенке и монахиње Макарије. На корици књиге налази се цртеж Александра Дерока, инспирисан стубом манастира Високи Дечани – симбол духовне постојаности и културне баштине српског народа.

Сунчица Денић, универзитетска професорка и вишеструко награђивана ауторка, кроз роман „Селфи из Бергена” уноси нову снагу у савремену српску књижевност, доносећи сведочанство о болу, нади и истрајности једног народа. Трибина је завршена аплаузима и дубоким емоцијама, уз жељу публике да се овакви сусрети са писцима наставе и у будућности.

Део атмосфере са књижевог догађаја можете погледати у видеу: